Kako da...

USB memorija izuzetno je praktična zbog kapaciteta i veličine, ali može biti i izvor ozbiljne glavobolje kada odbije "saradnju". Kako biste sebe poštedeli problema, obratite pažnju na nekoliko stvari. Diskete i CD-ovi odavno su postali suviše mali i nepraktični za svakodnevnu upotrebu u i prenošenje podataka. 

Zamenila ih je USB memorija koja ne samo da ima veći kapacitet već i duži životni vek. Međutim, iako je USB sigurniji i postojaniji od diskete ili CD-a, to ne znači da i on ne može da se pokvari odnosno uništi podatke koji su na njemu snimljeni.

Iako se životni vek USB-a razlikuje od proizvođača do proizvođača i uveliko zavisi od toga kako se koristi, većina podržava između tri i pet hiljada ciklusa pisanja i brisanja.

Životni vek USB-a može se znatno skratiti nepažljivim rukovanjem i nepoštovanjem osnovnih pravila o korišćenju USB-a. Kako biste izbegli uništavanje dokumenata i kvarove na USB-u, Lifehacker je podsetio na nekoliko jednostavnih pravila za korišćenje USB-a.

Strpljen - spasen

Većini korisnika je prava muka izbacivanje USB-a pomoću programa, i čekanje nekoliko sekundi da program završi rad da bi zatim izvadili USB iz računara.

Ali upravo je nestrpljivost glavni razlog za unišatavanje datoteka, greške na USB-u, a u ekstremnim slučajevima i probleme s računarom.

USB-i postaju ranjivi zbog nečeg što se zove 'memorija pisanja'. Umesto da operativni sistem svaku promenu na USB-u istog trenutka beleži, on ih smešta u privremenu memoriju i kad se on ispuni, 'prazni' je unošenjem svih promena.

Kad odaberete opciju za 'izbacivanje' USB-a, doslovno upozoravate operativni sistem da ćete ukloniti USB i omogućavate mu da upiše sve promene koje nije i završi rad na USB-u.

Ako uklonite USB bez upozorenja, a neposredno pre toga radili ste na dokumentu smeštenom na USB može doći do korumpiranja dokumenta i gubitka svih promena.

U nekim slučajevima, USB postaje nečitljiv za sve računare osim tog na kojem je poslednji put radio. U većini slučajeva postaće nečitljiv i teško da ćete spasiti i jedan podatak koji ste imali na njemu.

Zato, malo strpljenja i nemojte isključivati USB pre nego što 'upozorite' operativni sistem da ćete to uraditi.

Pazite na sistem datoteka

Sama reč 'sistem datoteka' zvuči izuzetno komplikovano, ali se zapravo radi o sistemu koji diktira na koji će način datoteke i dokumenti će biti smešteni na bilo koji tvrdi ili flash disk.

Ako svoj USB koristite samo na računarima jednog operativnog sistema (samo Windows ili Mac OS ili Linux), prilikom formatiranja svog USB-a odaberite sistem kompatibilan s tim operativnim sistemom.

Za Windows je to još uvek NTFS, Mac koristi HFS+, kod Linuxa postoji nekoliko opcija, a najčešće se koristi ext4.

Ali ako USB nameravate da koristite na različitim računarima na kojima su različite verzije i različiti operativni sistemi, preporuka je koristiti sisteme FAT32 ili NTFS koji su najrašireniji.

Poslednjih godina pojavili su se i neki drugi formati poput exFAT-a i ZFS-a, ali oni se još uvek koriste u manjem procentu i zahtevaju dodatno konfigurisanje pre korišćenja.

Zlata vredna rezerva

Bez obzira koristite li USB memoriju samo kako biste s nekim podelili svoje fotografije s letovanja ili ih odnieli na razvijanje u foto-studio, uvek napravite rezervnu kopiju podataka koje snimate na USB.

Rezervnu kopiju možete ostaviti na računaru, poslati sebi na e-mail, smestiti u oblaku ili na rezervni hard disk. Izbor je u potpunosti prepušten vama.

Mnogo je jednostavnije u trenucima kada USB memorija odbija poslušnost, posegnuti za rezervnom kopijom nego gubiti sate pokušavajući vratiti USB u život i spasiti dokumente.

Stručnjaci za sigurnost ponavljaju kako bi važne dokumente trebalo imati smeštene na dva odvojena mesta kako bi u slučaju havarije (požar, poplava, krađa...) ipak mogli da pristupite podacima koji su vam najvažniji.

press

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.