Ne postoji izbor koji nema cenu, uvek nešto gubimo da bismo nešto dobili i ništa u životu nije besplatno, a “ako sedneš u pogrešan voz, svaka ti je stanica pogrešna”. Uspešni ljudi probleme i izazove u životu rešavaju prema njihovoj hijerarhiji.
Koliko puta ste se pitali kako to da neko tako lako uspeva da ostvari svoje planove, dok drugome, uz sav trud, ništa ne polazi za rukom? Mnogi stručnjaci tvrde da osoba koja je predodređna za uspeh poseduje i određene osobine koje nemaju oni koji nisu uspešni i da je na putu do uspeha potrebno da budemo i hrabri i ranjivi. Jer, važno je koliko smo spremni na loše stvari koje mogu da nam se dogode, da ih prihvatimo i nastavimo dalje.
O pravim i pogrešnim izborima, o tome šta znači biti uspešan u životu, o strahu od promena, nezadovoljstvu, nesigurnosti, razgovarali smo sa psihoterapeutom Nebojšom Jovanovićem, jednim od autora knjige "Psihologija uspeha - Živeti ili životariti".
- Ljudi se bitno razlikuju po tome šta smatraju važnim životnim ciljevima i vrednostima, a to određuje i njihovo shvatanje uspeha. U samom načinu na koji definišemo uspeh često leže koreni našeg neuspeha, odnosno uspeha. Ako se naše predstave o uspehu ne uklapaju sa našom prirodom, ona će se tome suprotstaviti.
* Od čega zavisi koliko će neko biti uspešan?
- Ako želimo da uspemo u životu potrebno je da poznajemo pravila životne igre i da se pridržavamo životnih zakona. Neophodno je i da poznajemo sebe, vlastite moći i mane, i da budemo spremni da se razvijamo i otklonimo nedostatke. Svako je stvoren za nešto, u nečemu je najbolji, ima neku svoju misiju, svrhu postojanja. Ako čovek promaši sopstvenu suštinu, ako ne ostvari svoje želje, ne može doseći uspeh u životu. Zato je potrebno da umemo da odredimo prioritete, a kada ih odredimo, potrebna nam je vizija, jasno viđenje cilja, i strategija koje će nas voditi ka njegovom ostvarenju. Na tom putu od ključne važnosti je upravljanje sobom, volja, motivacija i disciplina, strast. Važno je i to da svoje ciljeve ne ostvarujemo na štetu drugih, jer su istinoljubivost, odgovornost i etika ključne karakteristike stvarno uspešnih ljudi. Put ka uspehu zahteva i znanje i hrabrost, spremnost da se suočimo sa rizicima, da istupimo iz zone sigurnosti i probamo nešto novo. Kada sve ove osobine spojimo, dobijamo dve ključne sposobnosti uspešnih ljudi - sposobnost da vole i rade.
* Kažete da je život rezultat svih naših izbora, a kako da znamo da li su oni pravi ili pogrešni?
- Niko nam ne može garantovati da je svaki naš izbor dobar. Uvek postoji doza rizika i nju treba „ukalkulisati“ u svaki izbor. Podnošenje te neizvesnosti je, takođe, sastojak uspeha. Međutim, postoje i neke smernice za odluke koje donosimo i one mogu da povećavaju izvesnost. A sam izbor je vaganje, merenje dobiti i štete. Jer, ne postoji izbor koji nema neku cenu, uvek nešto gubimo da bismo nešto dobili, jer ništa u životu nije besplatno. Osnova dobrog odlučivanja je u tome da dok merimo „za“ i „protiv“ budemo realni i da ne lažemo sebe, da ne ulepšavamo ili ocrnjujemo alternative, da dobro testiramo sebe, svoje emocije i prioritete.
* U knjizi ste naveli da je uspešan čovek onaj koji je uspešan u svim oblastima života?
- Možda to zvuči kao maksimalistički zahtev, ali mislim da čovek treba da bude uspešan u svim ključnim aspektima života da bi se stvarno osećao uspešnim. Pod tim aspektima života mislim na ljubav, rad i zdravlje. Uspeh u jednoj oblasti ne može da „pokrpi rupe“ u drugoj, posebno ako su velike. Potrebno je da se održava balans između ljubavi i rada, zadovoljenja svojih potreba i potreba drugih, ali i rada i zdravlja... Može čovek da hoda i na jednoj nozi uz pomoć štaka, ali se ipak oseća kao bogalj, koliko god da mu je ta jedna noga jaka.
* U čemu najviše greše oni koji nisu uspešni?
- Život je kao neka utakmica između „tima uspeha“ i „tima neuspeha“ koja se odvija u nama samima. Dobra ilustracija te borbe je jedna stara indijanska priča u kojoj stari Indijanac govori svom unuku o tome kako se oseća. Kaže mu: “Kao da imam dva vuka koji se bore u mom srcu. Jedan vuk je osvetoljubiv i nasilan, drugi je saosećajan i dobroćudan". Unuk ga pita: "A koji će vuk pobediti u tvom srcu!?" "Onaj kojeg budem hranio", odgovara deda. Najčešći uzroci neuspeha su nedostatak jasne predstave o tome šta želimo od života, koje su naše suštinske želje i ciljevi, ili pogrešne predstave o tome šta je uspeh i kako se do njega dolazi. Kod nekih neuspeh dolazi zbog nedostatka ambicije i volje da se bore za ostvarivanje ciljeva, od lenjosti, očekivanja instant uspeha, “alavosti”. Ima i onih kojima ne nedostaju ambicije, ali nemaju jasne strategije već se ponašaju “kao muva bez glave”, površni su u planiranju i organizaciji. Neki neuspešni ljudi optužuju druge za sopstvene neuspehe i tako se ne suočavaju sa svojim nedostacima, ne napreduju. Ima i onih pasivnih koji očekuju da se nešto desi “samo od sebe”, sudbinski, ili odbijaju da se trude, imaju potrebu da dobiju nešto ili mnogo za ništa. Razlozi neuspeha mogu da budu i nesposobnost da se uči od drugih, odbojnost prema autoritetu, nepoverenje, zavist, strah i od uspeha i od neuspeha, neodl
učnost, preterana opreznost...
* Šta karakteriše uspešne ljude?
- Uspešni, pre svega, imaju jasnu viziju onoga šta žele i šta hoće od života. Osobe koje imaju viziju svog cilja mogu da ga opišu do detalja i pre nego što stignu do njega. Ključna osobina uspešnih je i istinoljubivost koja omogućava sposobnost samoprocene i realistične procene drugih, okolnosti, mogućnosti... Uspeh ne trpi iluzije, bilo o sebi ili spoljašnjoj stvarnosti. Ako smo prošli ove prve i važne “prepreke”, na putu do cilja treba istrajati. Oni koji su uspešni u životu svesno i namerno brinu o sebi i upravljaju sobom, jer ako niste za volanom svog života, život će vas "vozati". Uspešni ljudi aktivno vode računa o svom fizičkom, emotivnom, psihičkom i duhovnom zdravlju. Stalno ulažu u sebe, u razvoj veština samo-upravljanja, održavaju ravnotežu između različitih aspekata svog života, ne izgaraju u jednoj životnoj kategoriji dok stvaraju haos u drugoj. Uspešni ljudi probleme i izazove u životu rešavaju prema njihovoj hijerarhiji. Ne dozvoljavaju da rade ono što im je iskrslo, što je hitno, što je neko drugi otpočeo...
* Koje su to osnovne ljudske vrednosti i kako ih sačuvati u vremenu u kom živimo, gde se sve brzo odigrava, bez mnogo razumevanja za prave životne vrednosti?
- Svako vreme nosi neke svoje vrednosti, trendove, životne filozofije... Međutim, kad razgrnemo to šarenilo, ipak ostaju neke bazične vrednosti koje su univerzalne, odnosno večne vrednosti, a to su ljubav, rad, istina i poštovanje autonomije druge osobe. Mislim da su za čoveka ispunjavajuće životne filozofije one koje se temelje na ljubavi prema sebi i drugima, uzajamnosti, samostalnosti, produktivnom i plodonosnom radu i poštovanju prava i autonomije drugih.
* Kažete da je život igra koja ima pravila. Koja su to pravila i da li je onda za uspeh dovoljno da se njih samo pridržavamo?
- Životni zakoni su pravila igre koja nismo mi izmislili. Oni su jednostavno takvi kakvi jesu, i niko nas ne pita da li se sa njima slažemo, da li ih smatramo pravednim i logičnim, da li smatramo da treba da postoje. Navešću neke: “Ono što ne vidite i ne priznajete, ne možete ni da promenite“, „Život je rezultat svih naših izbora, birajući ponašanja biramo i posledice“, „Maksimum koji ćemo dobiti od života je ono što smo spremni da primimo“...
* Na to kako primenjujemo i razumemo zakone života utiču i oni koji su nas kroz život vaspitali i učili...
- Baveći se psihoterapijom više od tri decenije, stalno sam se suočavao sa time da se ljudski problemi zasnivaju na lažima, na pogrešnim informacijama o tome kako funkcioniše čovek, ljudski odnosi, život... Kao da nam neko „uvali virus“, nešto kao kompjuterski „bag“, koji pokvari naše izvršne softvere za nošenje sa životom. Za otklanjanje tih „virusa“ u našoj psihi kreirao sam svoj terapijski metod, „psihološki antivirus program“, koji se zove O.L.I. (skraćenica od Otkrivanje Lične Istine Otklanjanjem Lažnih Informacija). Te lažne informacije, lažna životna pravila, dobijamo kroz vaspitanje i obrazovanje, od osoba koje nas uvode u život i koji ni sami ne poznaju pravila životne igre. Često nam ih prenose sa „dobrom namerom“. Ako je zapremina laži koju su uronili u naš um velika, prilično ćemo „bagovati“ u životu.
Roditelji najviše utiču na kreiranje naših slika o sebi i svetu, a time i na naš potencijalni uspeh u životu. Ogledajući se u njihovim očima mi vidimo sebe kao sposobne ili nesposobne, važne ili nevažne, dobre ili loše... a ta slika o sebi postaje nam neka vrsta „opisa radnog mesta“, „životni scenario“. Od njih učimo i „mustre“ za snalaženje u ovom svetu, kao i modele uspeha. U adolescenciji stavljamo te modele pod znak pitanja, ali tada nam nove modele nude vršnjaci, „idoli“, javne ličnosti, škola... U svom tom mnoštvu poruka ljudi se često izgube, jer nemaju kriterijume za razlikovanje dobrih i loših životnih strategija i modela uspeha.
* Koje su to najefikasnije životne strategije?
- Uspešne životne strategije su one koje se zasnivaju na realističnim procenama sebe, drugih ljudi, uslova života, na odstranjivanju iluzija i iracionalnih uverenja, na jasnom definisanju sopstvenih životnih ciljeva, prioriteta. Strategije zasnovane na iracionalnim uverenjima su kao vozovi koji nas voze već postavljenim šinama, a “ako sedneš u pogrešan voz, svaka ti je stanica pogrešna”. Životne strategije možemo, po istim principima, praviti i primenjivati u različitim ključnim oblastima života - odnosima sa ljudima, karijeri, zdravlju, odnosu prema sebi... Kad „raščistimo sa sobom“, odstranimo iluzije o sebi i svetu, iracionalna uverenja, tek onda nas čeka donošenje „životnih odluka“ i sprovođenje strategija. Životne odluke su one sa kojima se ne raspravlja, koje se donesu jednom, a sprovode uvek, u svim situacijama izbora. Životna odluka se donosi iz srca (ali joj je razum “pripremio teren”). To je uverenje sa kojim živite stalno, ne s vremena na vreme, koje će vam dati impuls i pravac. I svi mali, svakodnevni izbori ići će ka tom pravcu i slivati se, kao potoci, u reku životne odluke.
* Kažete da je maksimum koji čovek može da dobije od nečega ili nekoga određen time koliko je spreman da primi... Šta, zapravo, određuje njegove mogućnosti, odnosno granicu toga koliko može da primi?
- Otvorenost ka iskustvima, drugim ljudima, životu, radoznalost, spremnost za promenu, rizik... sve što zaista primamo, menja nas. Čovek može da primi onoliko koliko je spreman da se menja. Svako učenje je primanje, a svako primanje je menjanje. Ako „naučimo“ nešto što nije dovelo do neke promene u nama, nismo ništa ni naučili, jer učenje je promena. Kada vas, recimo, oduševi neka knjiga, ona vas i menja, jer ste u sebe primili nešto od autora i proširili se. Kroz obrazovanje moramo da „učimo“ koješta, ali stvarno naučimo samo ono što nas promeni i to je jedino što smo stvarno dobili.