Verovatno pre deset i više godina niko još nije pomišljao, da ćemo običnu vodu piti uglavnom iz plastične boce. Još danas je to više iz navike nego potrebe, jer je voda iz većine vodovoda još uvek pitka. Ipak, često sebi pijenjem vode iz plastične ambalaže činimo medveđu uslugu.
Zašto? Zbog hemijskog sastava plastike. Na dnu svake ambalaže potražite trougao sa brojem u sredini. On govori koliko je opasna vaša plastika.
1 – PET (često i PETE) – Te su boce u većini slučajeva namenjene jednokratnoj upotrebi. Postoji mogućnost da ispuštaju teški metal antimon i hemijsko jedinjenje EPA, koje ometa delovanje hormona. Takve boce mogu ispuštati i kancerogena jedinjenja.
2 – HDP (nekad i HDPE) - Radi se o “dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnoća ispuštanja hemikalija u vodu.
3 – PVC (nekad i 3V) – Ova plastika ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Usprkos tome, to je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za boce.
4 – LDPE – Plastika koja ne ispušta hemikalije u vodu. Uprkos tome, ne koristi se za izradu plastičnih boca, nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.
5 – PP – Još jedna od “dobrih“ plastika, obično bele ili poluprozirne boje. Koristi se za boce u koje se pakuju sirupi, ili čaše za jogurt.
6 – PS – Plastika koja ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN. Najčešće se koristi u izradi čaša za kafu za jednokratnu upotrebu, ili u ambalaži brze prehrane.
7 – PC (ili bez oznake) – To je najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA. Na žalost, koristi se u bočicama za dojenčad, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.
Plastične mase, koje ne otpuštaju hemikalije u vodu su, dakle, 2, 4 i 5, ili s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. Kod svih drugih radije razmislite o njihovoj upotrebi. Još je uvek je najbolje čuvati vodu u staklenim bocama.
Dolazi vreme, kada ćemo na žalost, vodu sve češće nositi sa sobom. Najlošiji je način njeno prenošenje u plastičnoj ambalaži; posebno u onoj s oznakama 1, 3, 6 ili 7. Voda u takvim bocama je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a kod naknadnog punjenja i bakteriološkom. Poželjne bi bile staklene boce, ali su nepraktične, zato se preporučuju aluminijumske boce (ne plastične, jer su zbog cene obično od najlošije plastike) sa zaštitnom košuljicom koja odvaja sadržaj od aluminijuma. Za pijenje vode u kancelariji, najbolje je da kupite malu staklenu bocu za ličnu upotrebu, kojih ima na tržištu, pa tako napravite nešto korisno za svoje zdravlje i okolinu.
U svojim ormarima proverite u kakvoj je ambalaži u trgovini kupljena “zdrava hrana“!
Moguće je da ćete biti neugodno iznenađeni!
Zahvaljujemo Dr Tatjani Marković na članku