Od svih standarda u primarnoj i sekundarnoj poljoprivrednoj proizvodnji Evropske unije prvo i najvažnije mesto zauzima EUREPGAP (European Retail Product and Good Agricultural Practice). On propisuje uslove proizvodnje, mehanizme inspekcije i sertifikaciju proizvoda, a koristi se i pod imenom Global GAP (pošto je uveliko prevazišao okvire EU).
SPREMNOST potrošača da i skuplje plate poljoprivredne proizvode za čiji kvalitet postoje garancije, navela je proizvođače, kompanije i lance supermarketa da iniciraju uvođenje standarda u proizvodnju i kontrolu poljoprivrednih proizvoda. Shodno tome, a sledeći načela dobre poljoprivredne prakse (GAP – Good Agricultural Practice), ceo sistem kontrole proizvodnje hrane u Evropskoj uniji 2000. godine temeljno je izmenjen novim, strožim zakonskim propisima (Generalni zakon o hrani), što je dovelo i do novog koncepta: mogućnosti praćenja hrane od njive do trpeze.
Global GAP ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, nije zakonski regulisan, dobrovoljan je, ali i obavezan za proizvođače koji žele da svoje proizvode prodaju velikim trgovačkim kućama. Danas čak i kupci na zelenim pijacama žele da znaju da li je hrana koju kupuju zdravstveno ispravna, ko ju je i kako proizveo i pod kojim je uslovima čuvana pre dolaska na tezgu, odnosno trpezu. Za takav proizvod oni su spremni da plate i znatno više. Zbog svega toga, uvođenje Global GAP-a za proizvođače u Srbiji može biti i velika prekretnica: ili će sa Global GAP-om postati tržišno orijentisani proizvođači ili će ostati na liniji pradedovske, iskustvene proizvodnje.
NAČIN SPROVOĐENJA SERTIFIKACIJE GLOBAL GAP STANDARDA
Cilj Global GAP-a je da se napravi i ustanovi jedinstven standard za dobru poljoprivrednu praksu širom sveta. U skladu sa Global GAP protokolom, sertifikaciju je moguće obaviti prema jednom od četiri modela:
- pojedinačna sertifikacija poljoprivrednog proizvođača;
- grupna sertifikacija poljoprivrednih proizvođača (udruženja, zadruge i sl.);
- pojedinačna sertifikacija poljoprivrednog proizvođača koji je već uveo neki sistem menadžmenta kompatibilan sa Global GAP-om i
- grupna sertifikacija poljoprivrednih proizvođača koji su već uveli neki sistem menadžmenta kompatibilan sa Global GAP-om.
Za uspostavljanje Global GAP standarda, potrebno je da se najpre odabere konsultantska kuća koja će vas voditi kroz čitav postupak sertifikacije: od definisanja područja primene, preko upravljanja razvojem i koordinacijom, do utvrđivanja ispunjenosti zahteva i postavljenih ciljeva.
Da biste dobili sertifikat Global GAP, potrebno je da inspektor pozitivno odgovori na:
- 100 odsto primarnih kontrolnih tačaka (primenljivih),
- 95 odsto sekundarnih kontrolnih tačaka (primenljivih),
- postojanje što većeg broja preporuka za koje nije definisan minimum (iako ne ispunjavate nijednu preporuku, možete dobiti sertifikat, ali morate da ispunite navedene procente primarnih i sekundarnih obaveza).
Ukoliko se nosioci sertifikata zbog bilo kog razloga ne pridržavaju propisanih zahteva, sertifikat im može biti oduzet.
Uspostavljanje Global GAP standarda sastoji se od više dokumenata koje je neophodno primeniti u proizvodnji:
- Opšti pravilnik o voću i povrću (General Regulations);
- kontrolne tačke i usklađenost kriterijuma;
- Control points and Compliance criteria (sva poljoprivredna dobra, žitarice, voće i povrće) i
- kontrolna ili ček lista – Checklist (upitnik).
Uslov za dobijanje standarda ili resertifikaciju, koja se obavlja svake godine, jeste da inspektor akreditacione (sertifikacione) kuće pozitivno odgovori na sva pitanja kontrolnih tačaka. Njegovi odgovori mogu biti: ispunjava, ne ispunjava ili neprimenljivo (vidi antrfilstandardie 1).
Pored redovne, godišnje inspekcije, inspekcije u proizvodnji, Global GAP podrazumeva i vanredne (nenajavljene) inspekcije. Standardizacija se, inače, sprovodi u okviru tri Global GAP kategorije, koje imaju nekoliko potkategorija:
- biljna proizvodnja – voće i povrće, cveće i ukrasno bilje, kombinovani usevi (stočna hrana), zelena kafa i čajevi;
- stočna proizvodnja – goveda i ovce, mlečni proizvodi, svinje, živina i
- akvakulture – salmonidne ribe (pastrmka, losos), škampi, siluride (pangasius, som), tilapija.
Kontrole u proizvodnji tih podgrupa obavljaju se na razne načine (vidi antrfile 2).
ČINJENICE, STATISTIKA I PRAKSA GLOBAL GAP STANDARDA U SRBIJI
Od 2005. i 2006. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), finansijski i savetodavno pomažu uvođenje standarda u poljoprivrednu proizvodnju. S tim u vezi, novembra 2009. godine, vlade Švajcarske i Srbije potpisale su sporazum o realizaciji projekta „Pomoć u oblasti Global GAP standarda“.
Do sada su te standarde u Srbiji uvodili oni koji se bave voćarskom i povrtarskom proizvodnjom, dok procedura u stočarskoj proizvodnji još nije dovoljno razrađena. U poslednjih šest godina, budžetska sredstva za njihovo uvođenje iskoristilo je 13 pravnih lica (neka i sa četrdesetak proizvođača pod svojim okriljem) i samo dva proizvođača kao samostalna fizička lica (primarni poljoprivredni proizvođači s registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima).
Jedno od ta dva jeste gazdinstvo Tomanović iz pirotskog sela Temska. Slađana (konfekcionar) i njen suprug Dobrivoje (ekonomista) otpočeli su život poljoprivrednih proizvođača pre desetak godina kada su ostali bez posla u pirotskom Prvom maju. Bez ikakvog prethodnog iskustva, počeli su da se bave voćarstvom, sa 200 stabala kajsija, na parceli od 36 ari. Na osnovu analize zemljišta ustanovili su da njihovom voćnjaku nedostaje azot i da mu treba dodati biljke koje bi taj element vezivale. Uz pomoć i podršku instituta iz Novog Sada i Smederevske Palanke, počeli su međurednu setvu pasulja, krastavca, boranije i graška. To je bio početak organske proizvodnje na gazdinstvu Tomanovića. Proizvodnja je proširena na još 30 ari paprike, 80 ari crvene cvekle i 1,6 hektara belog pasulja.
KONTROLNE TAČKE
Kontrola voća i povrća, na primer, obavlja se na osnovu tri modula:
- modul za sva poljoprivredna dobra koji sadrži kontrolne tačke primenljive za svaku vrstu poljoprivredne proizvodnje i za stočarstvo;
- modul za biljne kulture, formulisan za kontrolu biljnih proizvoda i
- modul za voće i povrće – lista za proveru proizvoda koji se svrstavaju u voće i povrće.
Sva tri modula imaju ukupno 236 kontrolnih tačaka: 74 primarne, 125 sekundarnih i 37 preporuka.
– Sada na tri hektara imamo sertifikovanu organsku proizvodnju za koju smo krajem 2010. godine dobili i sertifikat za standard Global GAP koji je potvrdila i nemačka sertifikaciona kuća CERES Gmbh. Procedura dobijanja Global GAP-a trajala je skoro tri godine, a ukupni troškovi sertifikacije dostići će i 7.000 evra. Polovinu tih sredstava dobili smo kao bespovratnu pomoć države – kaže Slađana Tomanović.
Ova porodica sada očekuje za 20-30 odsto veću tržišnu cenu svojih proizvoda, ali je i svesna da će biti teško pokriti troškove sertifikacije i druge rashode. Takvi kupci čvršće ugovore uslovljavaju posedovanjem sertifikata. Na osnovu jednog takvog ugovora s hrvatskim kupcem, planiramo i proširenje proizvodnje, kao i probnu proizvodnju buterne tikve i kivana (rogate dinje sa tri ukusa). Na primer, beli pasulj je na pirotskoj pijaci 150 dinara po kilogramu, a mi naš organski prodajemo za 300 dinara. Ipak, problema ima jer od države nismo dobili pripadajuće subvencije za poslednje dve godine – kaže Tomanovićeva.
Posle pronalaženja i uspostavljanja saradnje sa sertifikacionom i konsultantskom kućom, Tomanovići su morali da odgovore na 365 pitanja i prođu, pored ostalog, i obuku iz prve pomoći, pa čak i psihijatrijske preglede. Iako pre uvođenja Global GAP-a, u trogodišnjem periodu konverzije (prelaska na organsku proizvodnju), nisu mogli da prodaju svoje proizvode, Tomanovići kažu da je sve vredelo truda, odricanja i para. Sada su u Mađarskoj i Nemačkoj poželjni proizvođači i dobavljači zdrave hrane, a našli su i vremena da sa još devet proizvođača iz svog sela formiraju udruženje Organica Temika.
CENA GLAVNI PROBLEM
Prema rečima Branislava Raketića, rukovodioca grupe za unapređenje kvaliteta hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz pomoć države, po osnovu svih poljoprivrednih standarda (HCCP, Global GAP, BIO, BRC, Košer, Halal), od 2005. do kraja 2008. godine, sertifikovan je ukupno 781 korisnik. U isto vreme njih 112 obustavilo je i raskinulo postupak sertifikacije. Najviše sertifikacija, ali i raskida, bilo je 2006. godine – 359 sertifikacija i 61 raskid.
– Budžetska sredstva za sertifikaciju od 2005. do 2008. godine dodeljivana su avansno, na osnovu konkursa. Od 2009. model finansijske podrške je promenjen, pa se sada iznos do 400.000 dinara (u proseku 40-50 odsto troškova sertifikacije) po korisniku, refundira posle sertifikacije. Refundiranje se obavlja prema konkursu koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, a na osnovu priloženih računa i dokumentacije o obavljenoj sertifikaciji – kaže Raketić.
Inače, u 2009. i 2010. godini potencijalnih korisnika sredstava za standardizaciju bilo je samo nekoliko. To su bile kompanije iz Srbije koje su potpuno samostalno krenule put sertifikacije. Razloge za to, zaključuje Raketić, treba, pored ostalog, tražiti i u činjenici da taj sertifikat važi samo godinu dana i da se svake godine mora braniti, što sa sobom nosi i određene finansijske troškove.
– Iako je naša kompanija već ranije sertifikovana sistemima kvaliteta HACCP, BRC i KOSHER, zbog sve učestalijih zahteva sadašnjih i potencijalnih stranih kupaca, započeli smo i sertifikaciju standarda Global GAP. Podnošenje zahteva za sertifikaciju, sklapanje ugovora sa konsultantskom i sertifikacionom kućom, brojne obuke i kontrola primene hemijskih sredstava i đubriva i higijenske prakse na proizvodnim parcelama, čine glavni deo aktivnosti koje smo sprovodili u procesu sertifikacije Global GAP-a – objašnjava Rada Novitović, menadžerka izvoza u Atleu.
Novitovićeva dodaje i da još nisu uspeli da postignu veće cene za svoju robu, ali da već sada mnogo lakše sklapaju ugovore sa kupcima iz inostranstva. Sertifikacija Global GAP-a tu kompaniju koštala je oko 8.000 evra, od čega je 50 odsto pokriveno sredstvima dobijenim od Ministarstva poljoprivrede.
Dobrih strana i prednosti Global GAP-a je mnogo, ali je konačna odluka o njegovoj primeni na samim proizvođačima, dok to ne postane i zakonska obaveza.