Sve bliže Evropi - Takozvani dres kod ovde je još u povoju i daleko od svetskih standarda, ali je ipak sve više kompanija koje zahtevaju oblačenje po strogim pravilima. Srpski dres kod još je na staklenim nogama. Dok u svim velikim svetskim kompanijama postoje stroga, ali najčešće ne i previše kruta pravila oblačenja za zaposlene, kod nas je situacija toliko šarena da je gotovo nemoguće definisati da li postoje opšte preporuke, a kamoli da li se poštuju...
Nije retkost da vas u ekspozituri neke banke u Beogradu, a posebno u unutrašnjosti, na šalteru sačeka radnica u farmerkama i džemperu, dok u istoj banci radnik obezbeđenja na vratima nosi odelo i kravatu. To je, naravno, još jedan dokaz da se kod nas poslovno oblačenje još tretira kao neobavezno i pre svega zavisno od ličnog pristupa modi. U „kikseve" spadaju i prekratke suknje, preduboki dekoltei, napadno šminkanje, kinđurenje...
Modna novinarka Irena Mišović za Press potvrđuje da srpski bonton poslovnog oblačenja još nije na zadovoljavajućem nivou.
Merenje centimetara
- Bojim se da su malo poremećeni neki uvedeni standardi, pa se samo u stranim kompanijama mogu videti zaposleni koji su obučeni po tačnim pravilima. Svuda u svetu zaposleni su praktično uniformisani i poslovnu ženu nije moguće videti u suknji koja je kraća od pet centimetara iznad kolena ili sa predubokim dekolteom. Takođe, veoma se vodi računa i o bojama koje se nose, pa se tako najčešće biraju odela i kostimi neutralnih boja - priča Mišović.
Toplica Spasojević (ITM grupa)
- Staromodan sam i izuzetno poštujem kada se poslovni ljudi oblače shodno prilikama. To znaju i svi sa kojima sarađujem, pa me uvek ispoštuju. Ipak, sećam se da je u Rusiji jednom prilikom direktor velike kompanije došao na sastanak u odelu na pruge koje je bukvalno izgledalo kao pidžama. Bili su na sastanku i ljudi iz „Najkija" i još nekih velikih kompanija i svi smo se smejali njegovom imidžu i prozvali ga „pidžama men"
Zoran Drakulić („Ist point")
- Dešavalo se nekoliko puta da ljudi iz kompanija sa kojima smo imali sastanke dođu neprimereno obučeni. U principu nije to ništa strašno, niti nepristojno, ali nije ni dovoljno profesionalno. Naime, ako neko dođe u farmerkama i bez kravate, to nije poslovno oblačenje. Na sreću, ne dešavaju se često takve situacije.
Nevenka Sinđić („Alpina")
- Ljudi sa kojima sarađujem su na visokim menadžerskim funkcijama i mahom su muškarci koji zaista strogo vode računa da su uvek u odelima. Ipak, dešavalo se da upozoravam svoje zaposlene, iako mi to baš i nije prijatno, ali ljudi koji rade u sektorima u kojima nemaju kontakt sa klijentima znaju da se opuste i udalje od poslovnog imidža.
Modni kreator Saša Vidić navodi osnovna pravila poslovnog oblačenja, za koja kaže da bi trebalo bez izuzetka da se poštuju.
- Za muškarce to je uvek odelo koje treba da bude sive, teget ili braon boje, dok crna nije za posao, već za svečane prilike. Košulja je obavezna, sa dugim rukavima, a boje mogu biti u gotovo svim nijansama, od svetloplave do lila. Važno je reći i da kravata treba da bude sa oštrim linijama i nikako ne sme da ima cvetove ili neke crtane likove - navodi Vidić, i dodaje da i dame moraju strogo da vode računa o tome šta će da obuku za posao:
- Suknja nikako ne sme da bude iznad kolena, a možda čak i dva do tri centimetra ispod kolena, dok košulja ili bluza moraju da imaju duge rukave. Žene moraju da vode računa i o tome da nisu previše našminkane i da ne nose preglomazan nakit. Eventualno dolazi u obzir tanka ogrlica koja je uz vrat ili prsten, ukoliko je venčani ili verenički, dok minđuše, ako se nose, treba da budu one najmanje, nikako viseće.
Tatjana Milijančević, PR Sosijete ženeral banke, kaže da su zaposleni kod njih dužni da se odevaju u skladu sa preporukama i ponašaju na savestan, korektan i učtiv način, ne samo prema klijentima, već i u odnosima sa kolegama i pretpostavljenima.
- Od kolega se očekuje da nose odelo i kravatu, dok su kod koleginica pravila nešto fleksibilnija, a prihvatljivi su kostimi sa suknjom ili pantalonama, kao i haljine i setovi. U nepoželjne spadaju sportska odeća, džins i previše otvoreni odevni predmeti - navodi Milijančević.
U Erste banci takođe imaju pravila oblačenja, ali kod svojih zaposlenih ipak više obraćaju pažnju na ponašanje.
- Čistoća i urednost postavljeni su kao prvi uslovi uspešnog komuniciranja, a propisana je uobičajena poslovna garderoba. Međutim, pred zaposlene se kao znatno važniji zahtev postavlja ophođenje prema klijentima, kao i kvalitet usluge koji se pruža klijentima - navodi PR te banke Vladimir Todorović.
Ni u Unikredit banci nisu rigorozni, pa od zaposlenih traže samo da na posao dolaze uredni i pristojno odeveni.
- Muškarci treba da nose pantalone, sako i kravatu, dok se kod žena podrazumevaju suknja pristojne dužine ili pantalone u kombinaciji sa košuljom i sakoom - nabraja Jelena Ilić, PR Unikredit banke.
Neupadljive boje
U „Delta holdingu" su malo detaljniji, pa su tako navedene i nijanse u kojima treba da bude garderoba zaposlenih, u zavisnosti od godišnjeg doba.
- U toku zimske sezone za muškarce je obavezno da nose odela tamnih boja, dok je leti dozvoljeno nositi i svetlije nijanse. Bez obzira na godišnje doba, muškarci moraju da budu u košulji dugačkih rukava, sa kravatom i u cipelama koje po dizajnu pristaju uz odelo - navode u „Delta holdingu".
I za žene je tačno propisano šta od odevnih predmeta dolazi u obzir.
- Žene moraju da nose kostime, odnosno suknju ili pantalone uz sako, kao i elegantnu bluzu, džemper ili košulju. Tokom leta od obuće su dozvoljene sandale i cipele, a zimi cipele i čizme.
U „Telekomu Srbija" navode da je kodeks oblačenja postavio osnovne smernice izbora odeće i izgleda zaposlenih na radnom mestu, ali ne sadrži detaljan opis.
- Zaposlenima se sugeriše odeća koja spada u poslovni stil odevanja, a to su sakoi, odela i suknje do kolena u neupadljivim bojama. Onima kojima to radno mesto dopušta dozvoljeno je takozvano kežual odevanje koje neće odudarati od poslovnog stila - navode u PR službi „Telekoma".
Press