Tehnologija

Danas oko 2,5 milijarde ljudi na svetu igra video‑igre, a većinu čine mladi ljudi i deca. Gledajući kako igre obuzimaju njihovu decu, mnogi roditelji gunđaju o „digitalnom heroinu“, upoređujući pokretne slike sa supstancom koja izaziva najveću zavisnost na svetu. Sada možda imaju i zvaničnu podršku za takav stav.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a nedavno je i službeno objavila svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i zavisnost od igranja video‑igara.

„Nakon što smo konsultovali stručnjake iz celog sveta i pomno proučili literaturu, odlučili smo da taj poremećaj dodamo na popis bolesti“, rekao je za AFP načelnik odeljenja WHO‑a za psihičko zdravlje Shekhar Saxena.

Karakteristike gejming poremećaja
Bolest pod nazivom gaming disorder manifestuje se kao uzorak ponašanja u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, bolesnik daje prioritet igranju nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica. Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da bude dovoljno ozbiljno da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su prvo, manjak kontrole nad navikom igranja (učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu). Drugo, igranje dobija prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima, i treće, nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica (manjak sna, problemi sa ishra­nom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, dru­štvu, školi ili na poslu).

Iz WHO‑a kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati s navikama dugotrajnog igranja, i svakako ga ne smemo uzimati olako.

„Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti. Naglasio je i da je među igračima procenat zavisnika vrlo nizak, procene govore da bi tek dva‑tri odsto igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se s vremenom mogao povećavati.

Standard definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači ga koriste kako bi zaveli razlog smrti, bolesti, povrede i simptoma, a lekari ga koriste za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguravači koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu. Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će povećati mogućnost da „ljudi koji pate od ovih stanja mogu da dobiju odgovarajuću pomoć“. 

pcpress.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.