Kolika mesečna primanja su dovoljna za normalan život? A za idealan? Koliko ima ljudi toliko ima i odgovora, jer svako ima svoje poimanje normalnog ili idealnog.
Ali, uzmimo za primer idealnog komentar jednog čitaoca Danasa: „Realno sada za normalan život u Srbiji da odeš na letovanje, zimovanje, da ne gladuješ, da voziš solidan auto star pet godina, recimo za jednu porodicu sa dvoje dece treba bar 300.000 dinara za normalan život bez luksuza, a ako hoćemo da se luksuziramo bar 5.000 evra mesečno“.

Švajcarska investiciona banka Credit Suisse upozorila je da se finansijska tržišta suočavaju sa „novim svetskim poretkom“ usled agresivnih poteza nekih centralnih banaka koje pokušavaju da obuzdaju inflaciju podizanjem referentnih kamatnih stopa.

„Tržišta su zapala u savršenu ‘oluju’. Imamo rastuću inflaciju, veće kamate i rat u Ukrajini kao faktore koji uzimaju danak investicijama. ‘Oluja’ se poslednjih dana pojačala najavom Federalnih rezervi SAD (FED) o najvećem povećanju referentne kamatne stope od 1994. godine, kao i potezima Švajcarske narodne banke, koja je agresivnom monetarnom politikom zatekla tržišta“, izjavio je šef globalnih investicija u Credit Suisse Majkl Štrobak (Michael Strobaek), prenosi Jutarnji list.

Šta sada kažu milijarderi? Forbs ih je pitao za recesiju i mnoge njihove odgovore niste želeli da čujete.
Brojni milijarderi predviđaju recesiju u američkoj ekonomiji pre kraja sledeće godine, a na talasu alarma koji su podigli finansijske institucije i izvršni direktori, dok je centralna banka Fed krenula u borbu s visokom inflacijom naglim povećanjem glavnih kamatnih stopa.

Najbogatije svetske porodice ulažu više novca u privatni kapital nego u tradicionalne klase imovine kao što su fiksni prihodi i deonice 2021, nastojeći da povećaju povraćaj ulaganja, pokazao je godišnji izveštaj švajcarske banke UBS.

Privatni deoničarski kapital prošle godine je ostvario izvanredne prinose jer su bilioni dolara podsticaja povezanih s pandemijom podstakli rekordan porast sklopljenih ugovora, čija se ukupna vrednost u 2021. udvostručila u odnosu na prethodne godine, prenosi Investitor.me.

Mladi bračni par, Ljiljana i Bogdan Radojević, nastavili su porodičnu tradiciju, pokrenuli su malo pčelarsko gazdinstvo, prodaju med i od pčelinjeg voska prave rođendanske svećice.

"U staroj porodičnoj kućni na tavanu pronašli smo stare košnice i odlučili da pordajemo med i različite proizvode od voska. Primetili smo da se za vreme epidemije i nakon toga javila velika potreba na tržištu za prirodnim proizvodima koje su proizveli ili napravili mali proizvođači. Sve veća ekološka svest i čovekova iskrena potreba da se poveže sa prirodom, otvorila je nove prostore za plasman", kaže Ljiljana.

Oduzimanje poreskog identifikacionog broja (PIB) znači da je na neki način zabranjeno poslovanje preduzeća. Za firmu to predstavlja zabranu izdavanja faktura i fiskalnih računa. Preduzeće bez PIB-a ne može da podnosi poreske prijave, ali ima mogućnost da zaključuje nove ugovore i izvršava ih, bez izdavanja fakture nakon završenog posla.

Širom Evropske unije postoje značajne razlike u pogledu sektora koji najviše utiču na javni dug, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Među državama članicama za koje su dostupni podaci, udeo javnog duga koji je držao sektor finansijskih korporacija na kraju 2021. godine bio je najveći u Švedskoj (74 odsto), a zatim u Danskoj (73 procenta), Češkoj (67 odsto), Hrvatskoj (65 procenata), Holandiji i Italiji (obe po 63 odsto) i Poljskoj (60 procenata).

„Najčešći primeri kršenja pravila zaštite konkurencije bili su fiksiranje cena i restriktivni sporazumi, kao i neki oblici takozvane kartelizacije, kada se nekoliko proizvođača između sebe dogovori da podeli tržište“, kaže predsednik Udruženja kompanijskih pravnika Vukašin Petković u razgovoru za Biznis.rs.

Zato su programi usklađenosti poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije važan alat za kompanije i u svakodnevnom radu smanjuju potencijalne rizike za kršenje ovih propisa, rečeno je na radionici koju je Privredna komora Srbije organizovala u saradnji sa Komisijom za zaštitu konkurencije.

Pad cena ne treba skoro očekivati.
Izvršni direktor nemačkog energetskog koncerna RWE Markus Kreber računa da će visoke cene gasa i struje ostati još više godina.

„Te cene će ostati još tri do pet godina”, objasnio je, prenosi Tanjug.

Energetska kriza s kojom se već nekoliko meseci suočava Evropa, sve skuplji energenti kao i upozorenja da ih neće biti dovoljno, znatno su uticala na promenu razmišljanja o korišćenju energenata, a slično je i u Srbiji.
Iako je do zime još mnogo vremena, oni koji se greju na čvrsta goriva već kupuju ogrev i plaćaju ga znatno više nego protekle grejne sezone, a oni koji za zagrevanje koriste električnu energiju moraće i te kako da razmišljaju o potrošnji i svom novčaniku jer je grejanje na struju svakako skupo, a ako bude bilo i poskupljenja, koje se i najavljuje i odlaže, biće mnogo skuplje.