Biramo najboljeg preduzetnika: Marko je umetnički kovač, ima 30 godina i rukama stvori sve što se poželeti može.
Bez oca sam ostao u sedmoj godini. Od njega nisam nasledio kuće, ali jesam ove velike šake kojima radim i stvaram. I zahvalan sam na tome jer kuću ću napraviti radeći. Ovim rečima započeo nam je svoju priču tridesetgodišnji Marko Stojanović, umetnički kovač, čija se firma našla među top pet najuspešnijih u akciji "Junaci mikro biznisa" koju organizuju Blic i 3Banka.

Čini vam se da su vaše kolege pametnije, sposobnije, kreativnije od vas? Možda imate problem sa samopouzdanjem, a možda je zaista tako. Ali, ne brinite, i nedostatke možete preokrenuti u svoju korist ako budete dovoljno vredni, posvećeni i strpljivi, ističu psiholozi.

U porodici Maksić znanje iz prirode po pravilu se uvek nasleđivalo od roditelja i nadograđivalo svake sezone. Prvi proizvod koji su tri sestre Vesna (27), Dragana (25) i Andrijana (21) naučile da prave još kao devojčice su sušeni vrganji, što nije čudno s obzirom na to da se prodajom tih gljiva u njihovoj porodici bave tri generacije.

Površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji povećane su u poslednjoj deceniji sa 5.000 na 23.000 hektara. Istovremeno, vrednost izvoza organskih proizvoda porasla je više od 15 puta. Podrška države je ove godine najveća - 28.000 dinara po hektaru.
Iako se površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji povećavaju, čine samo 0,6 procenata. U svetu se organski proizvodi gaje na oko 1,5 odsto oranica. Domaći proizvođači kažu da ih prati mnogo problema.

Evropa je korak bliže obezbeđivanju pravednije plate za zaposlene nakon privremenog sporazuma o Direktivi o adekvatnim minimalnim zaradama koji su postigli pregovarači iz Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i Evropske komisije, saopšteno je iz centrale Evropske konfederacije sindikata (EKS) u Briselu.

Niko nije imun na lošu atmosferu na poslu – razlike postoje samo u načinu izražavanja emocija. Utisak je da se žene više šale da nepravedne šefove, kolege spletkaroše, ali i muškarce muče ogovaranja u kancelariji, zabadanje noža u leđa, a posebno teško prihvataju situaciju u kojoj je unapređen neko za koga misle da to ne zaslužuje, pokazuju istraživanja.

Euribor – kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac – prvi put od novembra 2015. godine je „u plusu“.

Vrednost šestomesečnog euribora sada je 0,009 odsto. Za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, ova informacija je značajna jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug.

Ministarstvo privrede raspisalo je Javni poziv za dodelu kreditnih sredstava u okviru Investicionog programa „Oporavak i razvoj“ koji se sprovodi u saradnji sa Fondom za razvoj RS.
Pravo na korišćenje sredstava po Programu imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mali i srednji privredni subjekti registrovani u Agenciji za privredne registre i drugim odgovarajućim registrima koji imaju manje od 250 zaposlenih (sa punim radnim vremenom), kao i veliki privredni subjekti srednje tržišne kapitalizacije („MidCap“) definisani kao preduzeća sa minimalno 250, a maksimalno 3.000 zaposlenih (sa punim radnim vremenom u svim povezanim licima), a koji su u privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji obavljaju i imaju registrovanu kao pretežnu delatnost jednu od delatnosti sa Liste delatnosti koja je sastavni deo Programa.

Tokom pandemije u SAD zaposleni koji su radili od kuće uspevali su nešto da uštede budući da nisu plaćali bar prevoz do posla. Međutim sada, sa narastajućom inflacijom, pitanje je da li je će bilo ko uspeti da uštedi koji dolar.
Budući da je pandemija korona virusa u silaznoj putanji, sve više kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama pokušava da vrati svoje zaposlene u kancelarije. To im međutim ne polazi uvek za rukom, o čemu svedoči i podatak Kastlovog Barometra o povratku na posao (Back to Work Barometer) da je popunjenost kancelarija u poslednjih mesec dana bila 43 odsto, piše Fortune.

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji, kao i u drugim zemljama, čine kičmu privrede. Njihovo učešće u proizvodnji poslovnog sektora, bez poljoprivrede, je 60% (14 milijardi EUR), u robnom izvozu učestvuju sa 40% (6,5 milijardi EUR) i zapošljavaju skoro milion ljudi, odnosno čak 45% svih zaposlenih u Srbiji. Kroz isplaćene dohotke i ostale poreze MSP direktno i indirektno finansiraju oko 40% aktivnosti države – zaposlene, bolnice, škole, izgradnju puteva i ostale investicije. Ipak, domaća mala i srednja preduzeća ne uživaju nivo pažnje i podrške kao velika preduzeća.