Kada je kretao kao mladi preduzetnik, sa manje od 25 godina, Ilon Mask je s bratom Kimbalom i prijateljem Gregom Kurijem pokrenuo Zip2 (1995), kompaniju koja je medijskim kućama prodavala online planove grada s vodičima i oglasnikom.

Mask u početku nije mogao sebi da priušti ni iznajmljen stan, pa je spavao u sedištu kompanije, maloj zakupljenoj kancelariji u Palo Altu u Kaliforniji sa jednim računarom.

Sajt Bright Side na jednom mestu je izdvojio 10 namirnica na koje klimatske promene najviše utiču i koje će se u bliskoj budućnosti izmeniti ili postati luksuz.
Klimatske promene čine da se čovečanstvo prilagođava novim životnim uslovima. Neki bi rekli da je u pitanju onaj način života koji je čovek zanemario, a u pitanju je sklad sa prirodom.

Čovek je odavno prestao da uzima onoliko koliko bi mu bilo dovoljno, prohtevi su porasli, a ljudska pohlepa i moć učinila da se na zakone prirode zaboravi. Makar većina.

U našoj zemlji, kako je nedavno rekla ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, potvrđene rezerve mineralnih sirovina vrede blizu 200 milijardi dolara.
Ona je ukazala i na to da je zadatak države da stvori uslove za razvoj rudarstva, te da država i građani moraju imati korist od toga – kroz zdravu životnu sredinu, veće prihode, zaposlenost i kvalitetne investicije. Ona je najavila povećanje rudne rente, koja je definisana Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara, za koju je nadležno Ministarstvo finansija, istakavši da se rade detaljne analize, posle kojih će se obratiti tom ministarstvu da bi se pokrenula procedura izmena.

Prema podacima Narodne banke Srbije najviše novca u prvom tromesečju prošle godine u Srbiju je uložila Holandija, ali i niz drugih zemalja od kojih to mnogi nisu očekivali.

Nakon rekordnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju u 2019. godini od 3,8 milijardi evra, značajan priliv nastavljen je i tokom cele prošle godine. Iako je zabeležen pad zbog korona krize, 2,9 milijardi evra, koliko su iznosile investicije u 2020. godini, sigurno je dobar rezultat.

Manje ili veće hale pored brze saobraćajnice ili pristupačnog i dobro povezanog puta, danas su prava meka za ulaganja građana ili privrednika koji imaju do oko 15 ili 20 hilljada evra. Česta je i praksa da oni koji imaju svoj plac ili njivu uzimaju kredite, grade hale, i kažu investiciju, vraćaju u roku od jedne do 2 godine.

A računica je jednostavna. Halu od 100 kvadrata moguće je napraviti i za 15.000 evra, a istu i izdati za oko 1.000 evra mesečno. I to , kako na obodima većih gradova, recimo na dvadesetak do 30 kilometara od Beograda, tako i u blizini manjih gradova širom Srbije. I što je najvažnije gradnja ide brzo - za nekoliko meseci.

Do 2035. godine, materijali od kojih se prave automobili biće ugljenično neutralni, značajan deo komponenti stizaće iz recikliranih materijala, a četvorotočkaši u gradovima više neće biti u privatnom vlasništvu, već postaju deo široke platforme za iznajmljivanje vozila koja će omogućiti da svako vozi automobil kad mu treba i da plati za to korišćenje – ovako će izgledati budućnost ako se obistine ciljevi postavljeni u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma "Povećanje ambicija: nova mapa puta za automobilsku cirkularnu ekonomiju".

Pandemija korona virusa jeste usporila otvaranje novih firmi u regionu, ali je pokazala i odredjena prestrojavanja u redovima preduzetnika u prethodnoj 2020. godini, ukazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall koje je objavio Biznis.rs.

Prema podacima za Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju i BiH, privrednici regiona najviše veruju da će, u narednom periodu, uspeti da ostvare profit ukoliko krenu da se bave gradjevinskim radovima.

Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja u Srbiji 2021-2026 predstavlja korak unazad u odnosu na postojeću strategiju, jer je usmeren prevashodno na politiku tržišta rada, a ne na politiku zapošljavanja, nije predvideo načine za uklanjanje prepreka socijalnom dijalogu, dok predložene mere ne vode kreiranju novih radnih mesta, pokazala je analiza Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za pregovaračka poglavlja 2 i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, objavljeno je danas.

Uprava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za bezbednost i zdravlje na radu izradila je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće.
Suština je da poslodavci, ali i zaposleni koji rade od kuće, treba da imaju ista prava i obaveze kao i kada se posao obavlja u prostorijama poslodavca, pri čemu treba uzeti u obzir mere za održavanje kontakata i praćenje dobrobiti, bezbedne uslove za rad od kuće i ugovoreno radno vreme, zaključuje se u Vodiču.

Ako je rad od kuće ove godine za neke grane postao “trend”, za neke je ova praksa više nametnuto pravilo nego izbor.

Poslodavci i zaposleni su se prilagodili koliko je to bilo moguće novonastalim okolnostima, ali u nekim oblastima, poput proizvodnje, rad od kuće nije bilo moguće organizovati.