Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pružila je snažnu podršku privredi u Srbiji 2020. godine novim rekordnim investicijama u vrednosti od 679 miliona evra, rešavajući hitne potrebe privrede i stvarajući temelje za snažan, održiv i inkluzivan oporavak.

576 miliona evra plasirano je ka privatnom sektoru i malim preduzećima, kroz direktno finansiranje ili putem finansijskih institucija.

Kroz program za oporavak od posledica krize izazvane virusom Covid-19 („Resilience Framework“) u 2020. EBRD je kroz hitnu proceduru plasirao 145 miliona evra komercijalnim bankama za održavanje likvidnosti privrede i malih i srednjih preduzeća. Program će biti aktivan i u 2021. ukoliko bankama zatreba dodatna likvidnost da podrže privredu.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 28.402 dinar.
Od uplate za januar 2021. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za oko 10 odsto više u odnosu na prethodnu godinu i građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Svako fizičko lice koje živi u Srbiji, a preko Payoneer sistema vrši naplatu svojih usluga, je obveznik poreza na dohodak građana. Porez se različito obračunava, u zavisnosti od toga da li rezidenti Srbije imaju stalnog poslodavca u inostranstvu, ili povremeno vrše takve usluge po osnovu ugovora o delu. Obračun poreza za povremeno pružanje usluga, odnosno za frilensere vrši se tako što se bruto iznos primljenog novca umanjuje za iznos normiranih troškova od 20%. Potom se na takvu osnovicu primenjuje poreska stopa od 20%, objašnjava Mladen Tanović iz kompanije WTS Porezi i Finansije.

Džef Bezos je promenio smer na studijama što mu je potpuno promenilo život.
Pre nego što je Bezos ikada prodao jednu knjigu na mreži, 1980-ih je bio glavni fizičar na Univerzitetu Prinston. I uprkos tome što je bio jedan od 25 najboljih učenika u počasnom programu, Bezos je verovao da nije dovoljno pametan za takmičenje sa ostalima.
Zato je, prema Wiredu, promenio smer elektrotehnike i računarstva, a to je i promenilo tok njegovog života.

Većina preduzetnika, njih 82% smatra neizvesnost izazvanu pojavom pandemije COVID-19 najvećim izazovom za dalji rast i razvoj svoje kompanije, dok je 81% ispitanika iskoristilo meru pomoći Vlade u vidu uplate minimalne zarade po zaposlenom, pokazalo je EY istraživanje Preduzetnički barometar.

Poslovna, 2020. godina postavila je pred domaće, i preduzetništvo uopšte, mnogo veće izazove nego što je bilo ko mogao da predvidi. Kako su se preduzetnici izborili sa novonastalom situacijom prouzrokovanom globalnom pandemijom virusa COVID-19, pokazuje EY istraživanje Preduzetnički barometar, sprovedeno po peti put i to među 110 domaćih kompanija.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić kaže da je ideja o uvođenju kovid pasoša još u povoju, ali da se krajem februara očekuju protokoli oko njihovog uspostavljanja. Pretpostavlja se da će to biti elektronska aplikacija u koju ćemo unositi dokumenta bitna da dokažemo da smo bezbedni na putovanju. "Izvesno je da će nešto što će ličiti na kovid pasoše biti obavezno ubuduće i da ćemo jedino sa takvim elektronskim dokumentom moći da putujemo", kaže Seničić.
On je za N1 rekao da će se u tu elektronsku aplikaciju najverovatnije unositi sertifikat o vakcinaciji, negativni PCR testovi ili neka druga vrsta testova…

Ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih na neodređeno vreme može biti sedam.
Država ponovo zapošljava od 1. januara ove godine. Posle sedam godina zabrane, „korisnici javnih sredstava” moći će sami da zapošljavaju, ali ne i bezuslovno. Za stalno će moći da prime nove radnike u ograničenom broju, a koji ne sme biti veći od 70 odsto od ukupnog broja onih čiji je radni odnos prestao u prethodnoj godini.

Tokom pandemije koronavirusa popularnost aplikacije za video konferencije "Zum" (Zoom) značajno je porasla, sa 10 miliona dnevnih korisnika u decembru 2019. na 300 miliona u aprilu 2020.
Samo od januara do aprila na toj platformi je bilo dve hiljade milijardi minuta video poziva.

Zahvaljujući “Zumu”, poslovanje je moglo da se nastavi i tokom pandemije i mera zatvaranja, ali aplikacija je takođe postala posrednik u održavanju sastanaka vlada, kulinarskih kurseva, umetničkih radionica, treninga i božičnih zabava.

Najpopularnija kriptovaluta bitkoin vredela je 1. novembra prošle godine 13.757 dolara. Sredinom decembra premašila je 20.000 dolara, a pre samo tri dana ovaj digitalni novčić mogao je da se kupi/proda za više od 40.000 američkih novčanica, što je bio novi rekordni nivo svih vremena.
To praktično znači da je vrednost bitkoina za nešto više od dva meseca skočila čak tri puta, pa su tako oni koji su, na primer, uložili 1.000 evra u ovu kriptovalutu u petak mogli da je prodaju za oko 3.000.

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu po stopi od 75 odsto, stupa na snagu sredinom marta ove godine, do kada bi Poreska uprava trebalo da obezbedi posebnu jedinicu koje će se baviti njegovom naplatom. Savetnik za poreze Đerđ Pap kaže za Betu da ne očekuje značajne rezultate od primene tog zakona.

Zakon je donet početkom prošle godine sa odloženom primenom od godinu dana i uređuje postupak utvrđivanja imovine fizičkog lica, njeno uvećanje i poseban porez na imovinu za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način.