Da li i koliko treba da nas zabrinu slike koje nam stižu iz zemalja sa zapada Evrope?
Svetska ekonomija je ušla u loš niz – prvo pandemija, pa rat u Ukrajini. Sve ove loše stvari utiču na veliki broj ljudi širom planete, a slike praznih rafova u pojedinim državama zapadne Evrope se često pojavljuju u domaćim medijima. Zbog toga je i logično da se građani sve više i sve češće pitaju kako će sve ovo uticati na nas i na naše džepove.

Da bi privrede Zapadnog Balkana, i u uslovima ukrajinske krize, sačuvale stabilnost, nastavile rast i postale atraktivnije za investitore iz sveta, neophodno je dalje jačanje regionalne saradnje, brže uspostavljanje zajedničnog tržišta regiona, nastavak dijaloga poslovne zajednice sa briselskim institucijama i podrška evropskih partnera otklanjanju prepreka za više trgovine i investicija sa Evropskom unijom i potpunijem povezivanju zapadnobalkanske ekonomske zajednice sa jedinstvenim tržištem EU.

Nakon što je utihnula pandemija korona virusa, građane je dočekala nova globalna kriza izazvana sukobom Rusije i Ukrajine koja je prouzrokovala ekonomsku nestabilnost uz talas poskupljenja i inflaciju.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u našoj zemlji je više od 147.000 građana tokom marta kasnilo sa plaćanjem rata kredita i čini se da je broj onih koji nisu u stanju da izmiruju svoje mesečne obaveze, ne samo prema bankama već i prema državi, sve veći. Dok privatni izvršitelji zbog dugova kucaju na vrata sve više ljudi, Srbija još uvek nema Zakon o ličnom bankrotstvu, pa se postavlja pitanje da li bi njegovo donošenje pomoglo da se spasu prezaduženi građani.

Nakon što je, zahvaljujući kraju godine i isplatama bonusa i nagrada, prosečna srpska zarada dostigla željeni iznos, od početka godine se stabilizuje. Prema novim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata je u februaru iznosila 70.065 dinara neto.

Prosečna zarada je na nivou države niža, ali je na pojedinim lokalima malo viša. Primer je Grad Novi Sad, u kojem su zaposleni u februaru u prosečku zarađivali oko 2.000 dinara više nego u januaru – 84.378 dinara bez poreza i doprinosa.
Sličan, blag rast zabeležen je na nivou cele Vojvodine sa prosečnim iznosom zarade od 67.593 dinara neto. Najniže zarade tradicionalno imaju zaposleni u Baču, gde je prosek svega 53.084 dinara neto.

Građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije moći će da se uz identifikacione brojeve "Otvorenog Balkana" zaposle u tim zemljama bez ikakvih daljih administrativnih barijera. Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije kaže da se očekuje da krajem maja budu izdati prvi brojevi. Nedostatak radne snage u sve tri zemlje je u oblasti poljoprivrede, građevine, ugostiteljstva i turizma, navodi Đurđević.

Kada pogledamo samo podatke sa tržišta rada, napredak na polju suzbijanja nezaposlenosti zaista deluje impozantno. Nezaposlenost je više nego prepolovljena tokom prethodne decenije.

Određeni analitičari kažu da je ovo posledica prvenstveno visokog iseljavanja u inostranstvo, naročito mladih, čime se nezaposlenost veštački smanjuje jer je manji kontingent radne snage. Ali na ovo jednostavno treba dodati i nedovoljnu stopu zamene – zbog niske stope fertiliteta, nove generacije koje ulaze na tržište rada su malobrojnije od starijih generacija koje sa tržišta rada izlaze odlaskom u penziju.

Privredni rast Srbije usporiće se ove godine pod uticajem više globalnih kriza, uključujući i rat u Ukrajini, a prema projekcijama Svestke banke (SB), rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2022., biće 3,2 odsto, iako su ranija predviđanja ukazivala da će stopa rasta iznositi 4,4 odsto, navodi se u danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan. Srbija se u velikoj meri oporavila od pandemije koronavirusa, ostvarivši u 2021. rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, podstaknutog snažnom privatnom potrošnjom i investicijama, međutim, kako je ukazano, posledice rata u Ukrajini negativno se odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma.

Interesovanje za srpske obveznice je toliko opalo da se dovodi u pitanje sposobnost vraćanja pristižućih zaduženja.

Iz tog razloga, od finansijskih stručnjaka mogu se čuti i predlozi da se deo novca pribavi prodajom dela državnog vlasništva u javnim preduzećima.

Situacija na finansijskom tržištu postaje dramatična po Srbiju – interesovanje za srpskim obveznicama je toliko opalo da je tokom aprila država jedva prikupila tek desetinu planirane svote novca. Teško da je uteha to što „lider Zapadnog Balkana“ nije usamljen u poteškoćama pozajmljivanja novca putem obveznica.

Vlada Srbije je tokom prošle nedelje usvojila nekoliko uredbi koje se direktno tiču cena goriva na domaćim pumpama za narednih nedelju dana. Prvo je doneta izmena Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte kojom su propisane maksimalne cene benzina i dizela, a potom i Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte.

Gotovo trećina robe koja treba da napusti luku Šangaj, zadržana je zbog strogog lokdauna, a kašnjenja isporuke pogoršavaju krizu u lancima snabdevanja što će dovesti do nestašica i rasta cena robe.

Evropa i Sjedinjene Države mogu da očekuju nova kašnjenja i nestašice uvozne elektronike iz Kine, kao rezultat lokdauna uvedenog zbog korone u svetskom trgovačkom čvorištu Šangaju, upozorava Vinsent Štamer, ekonomista sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, piše danas Dojče vele (DW).

– Tri sedmice nakon stavljanja grada u karantin, otprilike 30 odsto robe koja je trebalo da krene iz luke nije napustilo Šangaj. Drugim rečima, to je 30 odsto izvoza manje u ostatak sveta – navodi Štamer.