Država treba da obezbedi novac za isplatu pune nadoknade za vreme bolovanja zbog kovida-19 i zaposlenima u privredi, kao što je obezbedila za službenike u javnom sektoru, zatražili su predstavnici sindikata u Socijalno-ekonomskom savetu (SES).

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović rekao je posle sednice SES-a, da taj sindikat traži da se ne pravi diskriminacija izmedju zaposlenih u državnom i realnom sektoru kada se isplaćuje nadoknada za bolovanje zbog koronavirusa.

Prvi talas otkaza prouzrokovanih pandemijom počeo je i nastavio se među radnicima koji su angažovani putem agencija za zapošljavanje, saopštio je Granski sindikat "Nezavisnost". Taj sindikat ocenjuje da je "armija radnika na lizing" od 80 hiljada ljudi, prema nezvaničnim podacima, sada upola manja.

"Nezavisnost" navodi da su godinu dana nakon donošenja Zakona o agencijskom zapošljavanju, brojni radnici ostali bez posla ili su "prinudno prevedeni u crne zone rada", kao i da su sindikati naslutili "pogubno dejstvo" pomenutog zakona.

Ministarstvo finansija objavilo je iznose najniže i najviše osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji će važiti od od 1. januara do 31. decembra 2021. godine. Prema propisu objavljenom u Službenom glasniku, najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi iznosi 28.402 dinara.

Odluka Narodne banke Srbije o novim olakšicama za građane i privrednike koji imaju kredit ili lizing, a koji imaju problema sa otplatom, stupila je na snagu 15. decembra. Centralna banka je istovremeno propisala i nekoliko uslova, a obog puta postoji i novi način korišćenja olakšica.

Privrednim subjektima koji su se prijavili za odlaganje plaćanje poreza i doprinosa omogućeno je namirivanje tih obaveza na najviše 24 jednake mesečne rate, bez kamate, navodi se u uredbi koju je donela Vlada Srbije. Prva rata dospeva 10. februara 2021. godine, a svaka naredna istog datuma u mesecima koji slede.

Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 jasnije definiše obaveze privrednika i produžava rok za plaćanje obaveza, obzirom da je početkom korona-krize slična mera odgodila to obavezu do 4. januara 2021. godine.
Novim propisom, privredni subjekti koji su se prethodno prijavili za poreske pogodnosti se obavezuju na plaćanje mesečne rate ne manje od 1.000 dinara.

U ilegalnoj trgovini drvetom se godišnje “obrne” 152 milijarde dolara, što je čini najisplativijom granom ekološkog kriminala. Upravo ovaj biznis uzrok je 90 odsto deforestacije tropskih šuma u pojedinim zemljama, a pošto se njime bave moćne kriminalne grupe, odgovoran je i za pojedinačna ubistva ali i za finansiranje terorizma. I to ne samo u Brazilu, kako mnogi misle, već u celom svetu, što znači – i u našem komšiluku.

Uz globalne promene u načinu rada došla je i neposredna potreba za digitalizacijom u velikim razmerama. Prioritet je bio da sve proradi što je pre moguće. Stavke kao što su bezbednost, kompatibilnost i funkcionalnost bile su sekundarne. Ali sada kada je fleksibilan rad postao znatno uobičajeniji i kada vam je ponovo na umu zaštita vašeg poslovanja i podataka o klijentima, hajde da pogledamo ključne načine na koje je fleksibilan rad zapravo poboljšao vašu bezbednost.

Preduzetništvo većina vezuje za mladost.

Veliki napori, dugi radni sati, žrtvovanje porodičnog života - sve su to izazovi koji nisu za pozne godine.
Međutim, istina je da nema pravila, a za to postoje i dokazi. Iznenadiće vas podatak kada su slavni preduzetnici iz nastavka teksta započeli svoje karijere.

Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede je identifikovala blizu 1.000 hektara napuštenog državnog zemljišta u 13 lokalnih samouprava.
Identifikacija je sprovedena u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), izjavio je za Tanjug direktor Uprave Branko Lakić.

"To je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Na terenu su sačinjavani foto i video zapisi i upotrebljavan je dron da bismo dobili što bolji pregled stanja", rekao je Lakić.

U regionu Zapadnog Balkana posluje oko 350.000 privrednih subjekata koji posluju na regionalnom tržištu, a nemali broj prirvrednih subjekata ne bi ni postojao da nemaju pouzdane partnere za svoje sirovine ili proizvode u zemljama u okruženju. Stoga, poslovanje u regionu Zapadnog Balkana funkcioniše kao jedinstvena celina, uz manje ili veće probleme i prepreke, čije prevazilaženje je prioritetni zadatak kako za predstavnike kreatora nacionalnih politika, tako i za poslovnu zajednicu, kaže na početku razgovora za eKapiju Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije (PKS).