Zbog trenutne epidemiološke situaciju dužnicima se savetuje da zahteve podnose elektronskim putem.
Građani i preduzeća već mogu da se prijavljuju za mere, odnosno olakšice u servisiranju finansijskih obaveza koje su uvedene nedavnim odlukama Narodne banke Srbije.

Izvršni odbor NBS je usvojio Odluke o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije kovid-19 i o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga.

Briselski Politiko objavio je listu najmoćnijih ljudi u Evropi, u kojoj je nemačku kancelarku Angelu Merkel stavio na prvo mesto, jer je 16 godina na vlasti, uz ocenu da će do povlačenja iz politike naredne godine verovatno ostati najmoćniji lider na kontinentu.

U obrazloženju se navodi da je Merkelova tokom svoje vladavine bila stabilna ruka kroz niz kataklizmi, od velike recesije i krize evrozone do pandemije koronavirusa.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu priprema Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće.

Kako je ministarka rada Darija Kisić Tepavčević nedavno najavila, dokument bi svetlost dana trebalo da ugleda u narednim nedeljama.
-Pandemija koronavirusa uzrokovala je promene u organizaciji rada kod poslodavaca. Poslodavci su dužni da se brinu za sve svoje zaposlene i da, u meri u kojoj je to moguće, obezbede radno okruženje koje je bezbedno i bez rizika po fizičko i psihičko zdravlje - kažu iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Cena akcije kompanije "Tesla" porasla je od početka ove godine više od 400 odsto. Tako su Srbi koji trguju deonicama ovog najpoznatijeg proizvođača električnih automobila, samo tokom 2020. zaradili oko 75 miliona evra.
Mnogi od njih trgovali su i deonicama drugih kompanija na inostranim berzama, te im je zarada, ukoliko su znali kada iz akcija trebaa da izađu, bila i daleko veča.

Akcijama Tesle trguje oko 5.000 naših građana, a njihov prosečan ulog je po oko 5.000 evra. Tako računica pokazazuje da je svako od njih za nepunih godinu dana, samo na deonicama jedne kompanije, mogao da zaradi i više od 15.000 evra. Trenutna cena akcije Tesle na berzi je nešto manje od 600 dolara, a početkom 2020. iznosila je 86 dolara.

Korisnicima javnih sredstava u naredne tri godine biće dozvoljeno da, bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Srbije, prime nove ljude u radni odnos.
Posle šest godina pauze, koliko je država strogo kontrolisala svako zapošljavanje u javnom sektoru, zamrzavanje prestaje da važi.

Od naredne godine izmenama zakona značajno će se relaksirati prijem na "državni posao". Pojedini uslovi i dalje će postojati, ali Vlada i njena komisija neće kao do sada kontrolisati i odobravati baš svako novo radno mesto.

Decenijama se čeka na njegovo donošenje, a od marta Zakona o poreklu imovine bi trebalo najviše da se plaše oni koji su nezakonito sticali imovinu. Obuka specijalnog tima Poreske uprave koji će se baviti ovim pitanjem je počela, a poseban sektor koji će biti zadužen za primenu zakona brojaća 60 članova.

Zakonom o poreklu imovine predviđeno je da bude oformljena posebna jedinica u Poreskoj upravi. To telo neće proveravati samo političku elitu. Zakon će se odnositi na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali.

Razgovor o štednji kod mnogih ljudi izaziva osećaj nelagode zbog toga što nam to često baš i ne polazi za rukom. Stručnjaci procenjuju da većina građana ne razume kako se dolazi do uštede i da je rečenica "Nemam od čega" najčešće samo izgovor. Finansijski savetnik i urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac objašnjava kako možemo da postanemo ekonomičniji i da li je baš svako od nas sposoban za to.
Prvo pravilo štednje glasi da je ušteda manifestacija štedljivog ponašanja, a ne puka automatska aktivnost da se deo prihoda odvoji na stranu.

Dragan Mijatov drži farmu muznih krava pored jedne od zrenjaninskih industrijskih zona i poput poslednjeg Mohikanca opstaje u naletu globalizacije. On je specifičan i po tome što sa industrijom nije u sukobu već dokazuje da stočarstvo s njom nije u konfliktu i da mogu jedna pored druge, pa i da sarađuju.

Srbija nema brendiran proizvod kao recimo Hrvati, Francuzi ili Španci, pa većina naših tartufa odlazi na crno tržište.
U Srbiji je sve više tragača za skupocenim gljivama tartufima, a zbog nedostatka regulativa koje uređuju ovaj posao, sve se obavlja u sivoj zoni, zbog čega dolazi do sukoba među tartufarima.
Poslednjem takvom smo svedočili minulog vikenda kada su dva brata izgubila život jer su navodno ušla u teritoriju druga dva brata tartufara i napali ih. Kako nam kažu iskusniji lovci na tartufe, ovaj posao obično se obavlja u tajnosti, što zbog isplativosti jer veliki komadi tartufa mogu da koštaju u po nekoliko (desetina) hiljada evra, što zbog skrivanja lokacija, jer svako može na svakom mestu da traži tartufe.

U Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika APR-a više od 140.000 registrovanih subjekata do sada je elektronski evidentiralo svoje podatke, saopštila je Agencija za privredne registre. Agencija dodaje i da je više od 85 odsto registrovanih subjekata koji su u obavezi da poštuju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ispunilo svoju zakonsku dužnost.