Januar i februar su najgori meseci za poslovanje. Zato će odložene obaveze koje počinju da teku od 4. januara 2021. biti veliko opterećenje za firme kojima su znatno pali prihodi. Poslodavci predviđaju de će se tek početkom naredne godine videti koliko je domaća privreda u teškoj situaciji i najavljuju smanjivanje plata i otpuštanja.

Privrednici strahuju da 4. januara, kad im dospevaju odložene obaveze, neće moći da ih izmire jer je zbog pandemije pao promet ali ne i troškovi poslovanja, pa će moći da postignu uštede smanjenjem plata i otpuštanjem zaposlenih, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Vrednost tržišta informacionih tehnologija Srbije u ovoj godini mogla bi da dosegne 600 miliona evra, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović.
"Tržište informacionih tehnologija u Srbiji je zabeležilo godišnji rast od sedam procenata sa vrednošću od 578 miliona dolara, sa svim preduslovima da u 2020. premaši 600 miliona dolara", kazao je on na onlajn Beogradskom ekonomskom forumu.

Lazar Oluški iz Čoke, iako po struci diplomirani ekonomista, doajen je u proizvodnji i preradi lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja u kojoj je već više od četiri decenije.

I u ovim godinama Lazar se veoma puno na njivama bavi primarnom proizvodnjom širokog spektra biljnih vrsta i doprinosi unapređenju porodičnog biznisa na domaćem i inostranom tržištu.

Pandemija korona virusa nesrazmerno je uticala na ženski biznis širom sveta, a čak 87 odsto žena vlasnica firmi navelo je da su pogođene krizom, pokazali su rezultati studije Indeks ženskog preduzetništva kompanije Masterkard (MIWE) za 2020. godinu.
Velika zastupljenost u sektorima koji su najteže pogođeni ekonomskom krizom, izražen digitalni jaz među polovima u sve virtuelnijem svetu i sve veći pritisci odgovornosti za brigu o deci, samo su neki od faktora koji su žene učinili posebno ranjivima, navedeno je u saopštenju.

Širom sveta osetna je nestašica medicinskog osoblja, a posebno doktora specijalista. Međutim, svaka zemlja na različite načine osigurava dovoljan broj „belih mantila“.
Bogate to čine najlakše jer su primamljive lekarima iz manje razvijenih zemalja. A zemlje poput naše pišu apele i zapošljavaju na određeno, ako imaju koga.

Velika Britanija je jedna od povlašćenih država u koje se slivaju profesionalci iz raznih oblasti, za razliku od naše, iz koje masovno beže. Među tim emigrantima značajan broj čine i „beli mantili“. Zato je Britanija, u najvećem naletu pandemije, brže-bolje produžila četvorogodišnju vizu za inostrane lekare i medicinske sestre. To znači da će oko 6.000 medicinskih radnika kojima bi naredne godine istekla viza sada moći da ostanu na Ostrvu.

Pandemija korona virusa se nije negativno odrazila na tržište falsifikovane robe, pa se nastavilo sa prodajom falsifikovane garderobe, prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića, proizvoda za ličnu higijenu, pa čak i lekova, pišu Biznis i finansije.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična. Najčešće se kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi, a falsifikatori dobro zarađuju i na preparatima za potenciju ili mršavljenje.

Ako grašak nad zemljom uspeva tri do četiri puta godišnje, na poljoprivrednom imanju pod zemljom može da se bere čak 60 puta godišnje. Pod uslovom da se proizvodi u strogo kontrolisanom okruženju, kao na gazdinstvu dvojice londonskih preduzetnika, koje se nalazi 30 metara pod zemljom.

Poljoprivredeno imanje „Growing Underground“ navršava petogodišnjicu poslovanja i to ne bi bila vest da nije reč o krajnje neobičnom gazdinstvu. Imanje se nalazi 30 metara pod zemljom, u bivšem londonskom skloništu iz Drugog svetskog rata.

Nejednakost u primanjima u Austriji veća je nego što se do sada pretpostavljalo, pokazuje nova studija Ekonomskog univerziteta u Beču i Bečkog ekonomskom institita (WIIW) za period 2004-2016.
Finansijska kriza 2008. smanjila je razlike između bogatih i siromašnih, a od 2012. taj jaz ponovo postaje veći.

Mladi ispod 30 godina i osobe sa niskim kvalifikacijama imaju jasno niska primanja.

Prosečan frilenser u Srbiji je muškarac sa završenim fakultet i ima između 30 i 40 godina, pokazuje anketa Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
NALED je sproveo anketu među frilenserima krajem oktobra i početkom novembra ove godine, a uzorak i profil prosečnog radnika na internetu napravljen je na osnovu odgovora 480 ispitanika.

Poslodavcima je teško da se izbore sa okolnostima u kojima su se našli usled uticaja krize.
Strah sa početka pandemije virusa korona, da će bez posla najčešće ostajati radnici sa "labavijim" ugovorima o radu, pokazao se opravdanim. Najnoviji evropski statistički izveštaji potvrdili su da su najveće žrtve korona krize upravo sezonci, radnici na povremenim poslovima i zaposleni na određeno vreme.