Holandske vlasti će ove godine službenicima koji rade od kuće ponuditi kovid-bonus od 363 evra, računajući od marta kada je u toj zemlji uveden karantin.
Kako se pandemija u svetu produžava, a desetine miliona ljudi će izgleda duže raditi od kuće, postavljaju se važna pitanja. Na primer, ko plaća čaj, kafu ili toalet papir, i koliko?

Holanđani tvrde da su to vaši šefovi, odnosno firma. I to oko dva evra dnevno, u proseku, piše Rojters.
To ne podrazumeva samo kafu, čaj i toalet papir koje potrošite kod kuće, već i dodatno grejanje, struju i vodu, kao i amortizaciju za korišćenje stola i stolice – osnovnih stvari za koje vam nije padalo na pamet da ih platite u kancelariji.

Ako se države uskoro ne dogovore o novim međunarodnim propisima vezanim za digitalno oporezivanje, svetski BDP će se smanjiti za najmanje jedan odsto. Nastavak međunarodnih sporova oko oporezivanja velikih digitalnih kompanija koštao bi svetsku privredu 100 milijardi dolara, upozoravaju predstavnici OECD-a.

Svetska privreda bi mogla da padne za više od jedan odsto ako propadnu pregovori o prekograničnom oporezivanju i umesto toga dođe do dalje eskalacije trgovinskih ratova, upozorili su predstavnici Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Poreska uprava primila je 27.866 prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana sa primanjima u 2019. većim od 2,7 miliona dinara, piše protal BIZLife. Kako navode, najviše “milionera” je u Novom Beogradu – 4.969, a najmanje u Vranju – 102.

Prijavljeni prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se od oko 61 milion dinara do oko 749 miliona dinara, saopštila je Poreska uprava.

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je za RTS da je bespovratna pomoć poljoprivrednicima značajna, ali da su poljoprivrednicima na raspolaganju i druge mere. Ona sama po sebi nije dovoljna, ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna, istakao je Kovačević.

Ministarstvo poljoprivrede predložilo je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na poljoprivrednike početnike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju. Planirane su bespovratne pozajmice od 15.000 evra.

Najviše vlasništva podeljenog na ravne časti između muškog i ženskog pola je takođe u bačkim opštinama, ali i Bosilegradu.
Nema mnogo žena koje mogu da se pohvale da na svoje ime imaju upisano 100 posto vlasništva nad nekim imanjem ili nekretninom, ali da je ovo pitanje duboko ukorenjeno u patrijarhalnom kodu pokazuje i pravilnost u geografskoj raspodeli opština gde je žensko vlasništvo, praktično, izuzetak.
Pogledate li mapu isključivog vlasništva žena na portalu Geosrbija, podatke za prošlu godinu, jasno se ističu krajnji jugozapadni predeli zemlje, obojeni u crveno, što znači da u njima ima veoma malo žena koje gospodare imanjem "1/1".

Muškarci u starosnu penziju i u narednoj godini idu po starom - sa 65 godina života.
Starosna granica za odlazak u penziju lagano raste i u Srbiji, i to je trend, koji ako već nije završen, traje i u celom svetu.
Naredne kalendarske godine, dame u starosnu penziju u našoj zemlji mogu sa 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine koliko je ove godine potrebno. Granica će se pomerati u rasponu od dva do šest meseci godišnje sve do 2032. i tada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti. Dakle, dve godne duže nego danas. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.

Ministarstvo finansija objavilo je Nacrt zakona o digitalnoj imovini i uputilo ga na javnu raspravu. Tom regulativom Srbija će se naći među zemljama liderima inovativnih tehnologija, i otvoriti vrata razvoju digitalne ekonomije. Privrednici će lakše da finansiraju inovativne ideje, unapređuju likvidnost i uključe se u tržište digitalne imovine.
Ne vidiš ga, a možeš da se obogatiš. Od zarade u kriptovalutama već živi nekoliko hiljada ljudi u Srbiji.
Narodna banka je još pre tri godine regulisala promet digitalnim valutama, pre svega radi sprečavanja pranja novca. Sada je na redu novi zakon.

Pandemija koronavirusa promenila je način života i poslovanja u gotovo svim delatnostima i u gotovo celom svetu.
Drugačije nego do sada se i živi i radi, ali i kupuje, a ta promena je izuzetno vidljiva jer je sve više kupaca koji odlučuju da u kupovinu ide u radnju u blizini. Tako su male komšijske radnji sve posećenije, a to pokazuju i rezultati istraživanja nedavno sprovedenog u Evropi.

ZARADILI su u inostranstvu, ali domovinu ne smeju da zaborave. Građani Srbije kojima stižu uplate iz drugih zemalja na osnovu prodatih proizvoda ili usluga, deo moraju da ustupe srpskom budžetu.
Baš kao i svi koji rade u domaćim firmama ili su sami poslodavci. Poreznici su, međutim, primetili da je primanja iz drugih država mnogo više nego poreskih prijava. Obveznike upozoravaju da sami podnesu poreske prijave pre nego što ih oni otkriju i uz dug dobiju prekršajnu ili krivičnu prijavu.

Ove godine "Kovid" je glavni mamac koji je korišćen za fišing napade na informacionu bezbednost, a broj napada u svetu uvećan je i do 400 posto, rečeno je danas na konferenciji "Odbrani se znanjem", koju su RATEL i nacionalni CERT održali u Beogradu.
Specijalista za informativnu bezbednost Udruženja banaka Srbije Darko Šehović ocenio je da je kovid kao tema najviše zloupotrebljavan za napade koji su inače koristili stare metode i dodao da će se, kada pandemija prođe, napadači okrenuti ka nečem drugom što će biti mamac.