Gotovo trećina robe koja treba da napusti luku Šangaj, zadržana je zbog strogog lokdauna, a kašnjenja isporuke pogoršavaju krizu u lancima snabdevanja što će dovesti do nestašica i rasta cena robe.

Evropa i Sjedinjene Države mogu da očekuju nova kašnjenja i nestašice uvozne elektronike iz Kine, kao rezultat lokdauna uvedenog zbog korone u svetskom trgovačkom čvorištu Šangaju, upozorava Vinsent Štamer, ekonomista sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, piše danas Dojče vele (DW).

– Tri sedmice nakon stavljanja grada u karantin, otprilike 30 odsto robe koja je trebalo da krene iz luke nije napustilo Šangaj. Drugim rečima, to je 30 odsto izvoza manje u ostatak sveta – navodi Štamer.

U medijskim opisima aktuelne ekonomske situacije u svetu, pojavila se nova reč: stagflacija. Uz nju je odmah krenulo i upozorenje kako je to ekonomsko stanje daleko gore od inflacije, koju, nažalost, dobro poznajemo iz devedesetih godina prošlog veka. Profesor Branko Živanović, sa Bankarske akademije, je za Prvi program Radio Beograda objasnio ovaj pojam i dao procenu - koliko smo daleko od stagflacije. A daleko smo, i mi i svet.

Najpopularniji vid zaduživanja među državljanima Srbije su keš krediti, što ne čudi preterano s obzirom na činjenicu da novac koji pozajmite od banke na ovaj način možete potrošiti kako želite. Ipak, gotovinski krediti, prema mišljenjima stručnjaka, definitivno nisu najbolja opcija.
I ne samo to: postoje određene „zamke“ na koje treba obratiti pažnju ukoliko razmišljate o tome da se na ovakav način zadužite.

„Svi mi znamo da možemo kod jednog poslodavca, na jednom radnom mestu, da radimo najduže dve godine na određeno vreme i da nakon toga imamo pravo da tražimo preobražaj radnog odnosa na neodređeno vreme. Ali, to u praksi – nije tako“, objasnila je za Infobiz, Ninoslava Vasić iz Leskovca, advokatica koja zastupa radnike u sudskim sporovima.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da bi potvrda najavljene investicije jednog od dva velika automobilska giganta, sa kojima država pregovara o ulaganjima u Srbiju, bila najbolja vest u nizu pesimističkih scenarija po globalnu ekonomiju i loših vesti koje stižu iz međunarodnog okruženja usled ukrajinske krize.

Postavlja se pitanje koliko koristi Srbija može da ima od jedne ovakve investicije, ako smo svedoci da u kragujevačkom Fiatu već godinama ne cvetaju ruže?

Upravo to na početku razgovora za Biznis.rs primećuje i ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević, koji podseća na iskustvo sa investicijom u Kragujevcu ostvarenom kao dve trećine stranog i jedna trećina domaćeg ulaganja u kojem se, kako je ocenio, nismo proslavili. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se napravila ozbiljnija analiza tog poduhvata ispostavilo bi se da smo od Fiata imali dosta štete.

„Dosta dugo smo protežirali automobile, kasnije smo dali imovinu po niskoj ceni. Takođe, nije ostvaren proklamovani biznis plan“, kaže Kovačević.

Praveći paralelu sa dvojnim vlasništvom u Fiatu, naš sagovornik ističe da ništa manji problem nije ni kada je kompanija stoprocentno u stranom vlasništvu, jer ispada da država više daje nego što dobija, i to u prvom redu zahvaljujući subvencijama.

„Mi poklanjamo investiciju. Bilo bi dobro da, umesto besplatnih subvencija kojima nepotrebno prosipamo novac, stvari uredimo tako da mi izvučemo maksimalnu korist“, naglašava.

Umesto toga, Milan Kovačević predlaže da se strana ulaganja koriste tako da podignu nivo našeg tehnološkog znanja. Sve drugo je, smatra on, poklanjanje novca, uz podsećanje da su se „pojedine kompanije okoristile i napustile Srbiju“. I upravo su to glavne tačke koje bi trebalo da budu na dnevnom redu bilo kojih pregovora – šta kompanija daje zauzvrat i da li ostaje na duže staze.

Zbog svega navedenog Kovačević nije optimističan ni kada je o reč o novoj najavljenoj investiciji i podseća da smo svojevremeno imali jaku automobilsku industriju.

Naš sagovornik ocenjuje da zbog loše politike subvencionisanja, o kojoj se ne diskutuje godinama unazad, u poslednje vreme imamo ozbiljne probleme: deficiti su veliki, ponestaje novca kojim bi se održao privredni rast, zbog čega kaže da ćemo ove godine teško ostvariti skok BDP-a od 2,5 odsto. Prema njegovim rečima, trebalo bi promeniti ovakvu politiku finansiranja stranih kompanija, i to jačanjem našeg pregovaračkog potencijala.
„Mi do sada nismo znali da iskoristimo potencijal. Pregovori su veoma složen proces u kojem možete proći ili jako dobro ili jako loše. Dakle, trebalo bi da se trudite da date što više onoga što vam je manje važno, a da dobijete što više onoga što vam je više važno“, naglašava Kovačević i dodaje da poput privatnika koji zna da ispregovara kako bi zadovoljio najveći mogući interes, tako i država treba da analizira, a ne da se samo hvali.

„Nije uspeh da dođu dve, tri ili pet fabrika pa da odu, već da se od toga ima koristi“, kaže on.

Da bi se to desilo, Kovačević zaključuje da je potrebno da se reši naš najveći problem, a to je dobro regulisano pravo i njegovo sprovođenje.

biznis.rs

U prvom izdanju Sive knjige inovacija, koju je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kreirala u cilju unapređenja uslova poslovanja za inovativno i visokotehnološko preduzetništvo, postoji niz finansijskih preporuka. Predlaže se da bude omogućeno finansiranje startapova putem nebankarskih mikrofinansijskih institucija, da se regulatorno uredi mikrofinansiranje i ulaganje penzijskih fondova u društva sa ograničenom odgovornošću, kao i hibridni model ulaganja.

Ovo je spisak neobičnih i zapostavljeniih zanimanja koja donose dobru zaradu.
Kada pričamo o dobrim zaradama, a pričamo često, i uglavnom se potežu dobro poznata, neki bi rekli i ozbiljna, zaposlenja. Tako se iz razgovora može čuti da su jedino dobro plaćeni poslovi programeri, visoko pozicionirani menadžeri, inžinjeri ili da se "prava zarada" krije samo u pokretanju privatnog biznisa.

Ipak, situacija nije baš takva. Naravno, poslovi za koje je potrebno posebno znanje, obrazovanje, iskustvo i sl. uvek će biti dobro plaćeni, ali tržišni trendovi su čudo i stalno se pojavljuju nova zanimanja koja obećavaju impozantnu platu. Vrlo često i neka stara zanimanja i pomalo skrajnuti i zaboravljeni zanati, uglavnom zbog nedostatka na tržištu rada, krenu da se plaćaju po "evropskim standardima".

Ova zanimanja, koja što zbog predrasuda, što zbog neznanja smatramo ili neozbiljnim ili slabo plaćenim, ispostavi se da ipak mogu da vam inkasiraju 1.000 evra koje svi priželjkuju, a u mnogim slučajevima i mnogo više. U nastavku pogledajte listu 10 zanimanja za koja se ispostavlja da su i više nego isplativa.

Influenseri

Počnimo prvo od savremenih zanimanja koja su se pojavila sa sveopštom digitalizacijom.

Na prvom mestu navodimo influensere, kreatore sadržaja na društveni mrežama i za koje više nije ni tajna ni nepoznanica koliko zapravo zarađuju.
Priče o ogromnim mesečni primanjima i oni sami vrlo često vole da demistifikuju prikazivanjem svojih zarada bilo kroz odevne predmete, kola, bilo bukvalno pokazujući ih na "malim ekranima". U proseku, ako zarađuju od glupiranja na internetu, zarađuju par hiljada evra, ali kao što već rekosmo zarade im prelaze i mnogo više nivoe.

Igrači video-igrica

Dugo godine, a stiče se utisak da je i dalje, igranje igrica je smatrano gubljenje vremena, ali savremene generacije nas uče drugačije. Igranje igrica je u poslednjih 15-ak godina postalo izuzetno dobro plaćeno. I ne misli se ovde samo na profesionalne igrače koji osvajaju turnire sa milionskim nagradama. Da, oni žive kao "bubrezi u loju", tretirani su kao profesionalni sportisti, ako imaju sreću da žive u razvijenijem delu sveta mnogi su uveliko zgrabili neke oblike nacionalnih penzija u svojim državama, sponzori ih obleću sa svih strana itd.
Zarađivati igranjem igrica ima još varijanti. Neki se odlučuju da ga spoje sa "influensingom" te strimuju svoje igranje na društvenim mrežama i tako zarađuju. Drugi pak "servisiraju" naloge drugih, i to igranje naplaćuju. Zarada od ovog "posla" kreće se od 500 evra mesečno za usluge održavanja naloga u nekim takičarskim igricama, do par hiljada evra i više za one koji svoje umeće dokažu ili pokažu na internetu.

Lajf Koučevi (Lifecoach)

U poslednjih 10-ak godina, industrija lajfkoučinga je procvetala u svetu. Da li je baš normalno savetovati se sa drugima, bili oni kompetentni ili ne, nije pitanje koje nas sada zanima.

Lajfkoučevi u suštini savetuju, ili grupno ili individualno, svoje klijente o životnim neodumicama koje ih "muče". Da li je to problem motivacije ili volje, ili pak neka, reklo bi se, "glupost", ovi treneri su tu da pomognu, i vrlo često taj svoj "koučnig" debelo naplate.
Individualni sastanci se naplaćuju oko 50 evra, dok grupni nešto manje. Ono gde se krije otbiljna zarada u ovoj industriji su veliki seminari, konferencije i nastupi, za koje oni izađu dobri i po nekoliko hiljada.

Vodoinstalateri

Savremeno doba je pored gore navedenih zanimanja donelo i manjak nekih esencijalnih zanimanja. Često čujemo da su upravo zanati i majstorski poslovi ostali u drugom planu u poslednjih nekoliko godina te ih ozbiljno fali.

Oni dovoljno mudri da neguju ove veštine, danas zadovoljno trljaju ruke.

Naplaćuju i svoj dolazak na intervenciju (oni bezobrazniji i do 5.000 dinara), a za svoj rad vrlo lako mesečno zarade i preko 200.000 dinara. U slučaju da su specijalizovani za posebnu nišu svog zanata, zarada im eksponencijalno raste.

Moleri

Manjak građevinskih radnika u Srbiji je ogroman, te se i drugi zanati pored vodoinstalatera počinju ozbiljno mnogo da se plaćaju.

Moleri, za koje mnjenje smatra prljavim i teškim poslom, već par godina uživaju u mesečnim primanjima sa 3 nule.

Obični radnici, pomoćnici majstora, danas bivaju plaćeni preko 60.000 mesečno, a sami majstori uglavnom duplo više.

Vozači

U Srbiji trenutno manjka i vozača kamiona, autobusa, a zvanične brojke kažu da ih je 8.000 manje nego što nam treba. Kao i u prethodnim slučajevima, baš zbog manjka poslodavci se utrkuju da im daju veću platu.

Sada u Srbiji oni u proseku zarade oko 1.000 evra, ali plate im idu i duplo više.
U slučaju da se upute u inostarstvo, koje muči i gori proble od nas sa manjkom vozača, zarade idu i po par hiljada evra, plus benefiti.

Pica Majstori

Poput svojih "arhaičnih" kolega pekara, pravi pica majstori zarađuju ozbiljno visoke plate. Ovde se, iako je lako ići u tom pravcu, ne misli na restorane brze hrane kojih ima na svakom ćošku, već na restorane.

Da bi pravili mesečno 1.000 i više evra, pica majstori pored obuka, treninga pa čak i seminara, moraju da prave "savršeno" testo, da poznaju nesvakidašnje recepte, ili u slučaju onih najboljih osmišljavaju sami svoje pice, a takvih je malo.
Ne samo oni, već i svi drugi koji se bave hranom, mogu da uz veću specijalizaciju svojih veština, očekuju i ogromne zarade.

Pastiri

Svake godine se iznenadimo kada pročitamo da na nekoj planini gazdinstva nude i po par 1.000 evra plate mladim ljudima da čuvaju ovce.

Koliko god to primamljivo zvučalo, priroda, čist vazduh, posao bez stresa, smeštaj i hrana... to baš i nije slučaj. Plate za čobane su tolike, ne samo što mladi beže iz ruralnih sredina te nema ko ovcama više da se pomno bavi, već vrlo često se traže pastiri za ogromna stada od 100 grla na gore, a kontrolisati taj broj živih bića nije uopšte jednostava.
Često se oni hrabriji upuste u ovu avanturu da bi se posle kratkog vremenskog perioda vratili kući. Ili im je jurnjava po brdima bila naporna pa su odustali, ili je u stadu zbog njih bilo žrtava pa su oterani.

Drvoseče

U Srbiji se i dalje veliki broj ljudi greje na drva, te je potreba za tom sirovinom i dalje velika. Mišljenje da je ovo zanimanje loše plaćeno dolazi najviše zbog objektivno loših uslova rada, ali ljudi se tu varaju.

Drvoseče u letnjoj sezoni mogu komotno da zarade i preko 1.000 evra. U jesen i zimu zarada im opada za pola ali, kada pogledao oglase, uvek im je obezbeđena hrana i smeštaj te pad prihoda može da se izmanevriše.

Sezonski berači voća

Branje voća je kao i u slučaju drvoseča, sezonski posao, ali ova "branša" je, za sezonce koji su spremni na vrućine i iscrpan fizički posao, i više nego isplativa. Mediji vrlo često obraćaju pažnju u letnjim mesecima na sezonce jer iz godine u godinu, kako ih je sve manje, vlasnici voćnjaka su spremni da plate dnevnice koje prelaze i 5.000 dinara. Koliko može da se zaradi za mesec ili sezonu, izračunajte sami.

blic.rs

Kriza koja je počela kao posledica pandemije i restrikcija kako bi se sprečilo njeno širenje nastavlja se i u trećoj godini podstaknuta ratom u Ukrajini i talasom inflacije.

U aprilskom projekcijama Međunarodni monetarni fond smanjio je prognozu globalnog privrednog rasta sa 4,4 na 3,6 odsto uz rizike da bi mogao biti i manji od toga.

Smanjenje projektovanog rasta nije zaobišlo ni naš region, pa ni Srbiju. Stručnjaci Fonda smanjili su očekivanja od srpske ekonomije u ovoj godini sa 4,5 na 3,5 odsto, a pre nekoliko dana Svetska banka je takođe smanjila projekciju na 3,2 odsto.

Narcisoidni ljudi spadaju u jednu od najizazovnijih tipova persona. Nažalost, neke od najčešćih narcističkih osobina - grandioznost, superiornost i nedostatak empatije - su u porastu poslednjih godina.
Što je još gore, ove osobine često ostaju neprimećene ili se ignorišu, posebno od ljudi koji ne znaju za narcizam ili imaju druge ranjivosti kao što je nisko samopouzdanje.
Psiholozi kažu da narcizam spada u neprilagođen tip ličnosti koji može da utiče na mentalno zdravlje i funkcionisanje onih koji dolaze u kontakt sa njima - posebno kada je u pitanju novac.

Narcisi žele da imaju moć nad drugima da bi se osećali bolje sami sa sobom, a novac je alat kojim manipulišu i kontrolišu.
Evo „najotrovnijih“ navika u vezi sa novcem koje se povezuju sa narcisima:

1. Tajnoviti su u vezi sa svojim finansijama
U intimnim odnosima, to može uključivati nejasnoće u vezi sa novčanom situacijom, na primer, koliko zarađuju ili su uštedeli. Držeći vas u mraku, oni su u stanju da donose jednostrane odluke o novcu i kontrolišu vašu percepciju onoga što možete da priuštite kao par ili porodica.
Ova dinamika se može desiti i u poslu. Narcisoidni suosnivač kompanije bi vam mogao usputno reći: „Pošto ste kreativni genije, ja ću se baviti dosadnim novcem“.
Šta da radite: Ako se ne osećate prijatno u vezi sa novcem, prepuštanje partneru da se bavi time može biti privlačna ponuda. Ali to može dovesti do ozbiljnih posledica. Na primer, možete biti u problemu ako se za početak računi ne plaćaju na vreme.
Uvek budite uključeni i informisani u bilo kojoj finansijskoj odluci koja utiče na vas.

2. Darežljivi su samo u javnosti
Za narcise trošenje velike količine novca na druge može biti način da se ljudi zavole. Na primer, privatno mogu biti škrti, ali pokrivaju večeru za kolege ili daju poklone samo za predstavu.
Ovo iskustvo može biti frustrirajuće za osobu koja je najbliža narcisu, jer percepcija spoljašnjeg sveta nije stvarnost. Zamislite muža koji se vozi kući nakon skupe večere sa prijateljima za koju je insistirao da plati, a zatim ga slušate kako ljutito priča o tim istim ljudima.
Šta da radite: Da biste ostali razumni, slobodno se vodite svojim osećanjima ili se konsultujte sa terapeutom. Možda ćete čak otkriti da je najbolje rešenje da postavite stroge emocionalne granice ili da potpuno napustite vezu ako ne žele da se promene.

3. Štede na osnovnim stvarima
Narcisi mogu biti grandiozni kada je u pitanju nepotrebna potrošnja (tj. kupovina dizajnerskog sata koji ne mogu da priušte), ali štede na osnovnim stvarima (npr. hrana, zdravstveni troškovi, osnovni predmeti za domaćinstvo).
Kao rezultat toga, oni koji su s njima u intimnoj vezi možda će morati tiho da štede novac kako bi mogli da se brinu o sebi. To je ono što se zove „narcisoidno preživljavanje“.
Ovaj obrazac ponašanja takođe preovlađuje u poslovanju. Zamislite osnivača ili izvršnog direktora koji jedva plaća svoje radnike, ali koristi sredstva kompanije da leti prvom klasom i rezerviše luksuzne hotele.
Šta učiniti: S obzirom na njihov način razmišljanja, narcisima je teško da prepoznaju ili se identifikuju sa osećanjima i potrebama drugih. Ako ova dinamika utiče na vašu sposobnost da stavite hranu na sto ili efikasno vodite posao, razgovarajte iskreno sa njima. Zatim napravite korak unazad i razmislite o tome da li je veza vredna zadržavanja.

4. Oni su licemerni
Narcizam i licemerje idu ruku pod ruku jer je licemerje oblik prava. Većina narcisa veruje da se pravila ne primenjuju na njih, iako ih brzo primenjuju na sve ostale. Ovo važi za mnoge vrste pravila, uključujući budžete.
Narcisoidni partner može slobodno da troši na sebe i redovno troši vaš zajednički budžet, a zatim se okrene i kritikuje vas što trošite više nego što smatra potrebnim.
Zamislite koleginicu koja svoje direktne saradnike stalno vodi na otmene večere, ali vas kritikuje što povremeno jedete napolju.
Šta učiniti: pozivanje narcisa retko je produktivno; oni će pokušati da skrenu fokus na vas. Vodite evidenciju o nepravednoj ili nepromišljenoj potrošnji u slučaju da vam te informacije budu potrebne u pravne svrhe.
I zapamtite, imate pravo na svoj deo budžeta. Osećaj finansijske pravičnosti narcisa obično nije u skladu sa onim što je zapravo ispravno.

5. Novcem kažnjavaju
Narcisi često koriste novac kao sredstvo za kaznu. Oni vas mogu finansijski nagraditi kada radite ono što oni žele, a onda uskratiti novac kada se osećaju osvetoljubivim. Zbog ovog možete da se osećate nesigurno, ponižavajuće i zbunjujuće.
Na primer, oni mogu planirati luksuzan odmor za vaš rođendan, a onda će nakon svađe odbiti da plate osnovne troškove. Možda ćete se čak osećati obaveznim da igrate njihovu igru samo da biste održali porodicu ili posao, piše „Telegraf biznis“.

sputniknews.com

Započinjanje poslovanja često zavisi od mnogo faktora, a jedna od bitnih stavki je odluka da li ćete biti preduzetnik ili vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

Ono što će svima onima koji se odluče da posluju kao d.o.o. pojednostaviti proceduru osnivanja je online registracija preko aplikacije Agencije za privredne registre (APR).

“U ovom trenutku osnivanje d.o.o. je moguće izvršiti na „tradicionalni način“, ali i online preko aplikacije APR-a. Naime, 16. novembra 2021. godine stupile su na snagu izmene zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, prema kojima se osnivanje d.o.o. vrši isključivo u elektronskoj formi. Međutim, primena ove odredbe odložena je za 18 meseci.