Zahvaljujući kooperantskoj proizvodnji kornišona, čačanski poljoprivrednici dobili su siguran izvor prihoda. Nema ulaganja, a otkup krastavčića koji će završiti na zapadnoevropskom tržištu je zagarantovan.

Danica Radović jedna je od 400 poljoprivrednika iz čačanskog kraja koji su se odlučili za proizvodnju kornišona, dnevno ubere od 100 do 180 kilograma.

Ono što je za mnoge uticajnije i snažnije ekonomije samo pusti san, za Srbiju je danas realnost, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Tanjug, povodom odluke Vlade Rusije da odobri ratifikaciju ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU).

Ratifikacija ugovora daje mogućnost da bez carine srpski poljoprivredni proizvođači izvoze na tržište od gotovo 200 miliona stanovnika mnoge proizvode.

Ključni problemi u Srbiji tokom kovid krize su, kao i svuda u svetu, kako obezbediti zdravo radno mesto i zdravu radnu okolinu, ali i podršku da bi se gubitak poslova prebrodio, smatraju u Savezu samostalnih sindikata Srbije i Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić u izjavi za Tanjug kaže da je egzistencija oko milion građana Srbije direktno ili indirektno ugrožena ekonomskim posledicama pandemije.

Za razliku od prvog paketa mera kada su pravo na ceo ili polovinu minimalca imala sva preduzeća, drugi paket državne podrške usmeren je jedan, ali ključni deo privrede. Velika preduzeća koja su imala pravo na tri isplate po radniku od po 15.000 dinara, sada se nisu našla među privrednicima koji će dobiti državnu pomoć.

Istraživali smo koja su to mala, a koja srednja i velika preduzeća.

Prema Zakonu o računovodstvu koji je na snazi od 1. januara 2020. godine, veličina preduzeća određuje se na osnovu prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i vrednosti ukupne aktive.

Bez obzira na potrese kojima smo bili izloženi u ovoj godini, navike potrošača će se promeniti malo ili na kratko, nakon čega će ponovo biti iste kao ranije, smatra 85 odsto ispitanika koji su učestvovali u istraživanju o poslovanju u periodu posle korone, koje je sproveo Direct PERSPECTIVE tim.

U istraživanju Direct PERSPECTIVE: Poslovanje u postcovid periodu u Srbiji koje je sprovedeno od maja do jula 2020. godine, učestvovalo je 189 ispitanika iz 14 industrija – sa različitih nivoa rukovođenja, od C- level funkcija do operativnih i administrativnih pozicija.

Ako se nađete u situaciji da ste oboleli od korone ili ste u izolaciji, a potreban vam je novac iz banke, postoji rešenje. Za razliku od perioda tokom vanrednog stanja u martu i aprilu, davanje ovlašćenja za podizanje novca u banci sada nije ograničeno samo na penzionere.

Naime, ubuduće će zbog zdravstvenih rizika jednokratno ovlašćenje moći da daju i stariji od 55 godina, osobe na lečenju ili smeštene u ustanovi socijalne zaštite. Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju, Narodna banka Srbije (NBS) donela je Instrukciju o načinu privremene isplate novčanih sredstava s dinarskih i deviznih tekućih računa korisnika platnih usluga i pružanja usluge novčane doznake, piše Blic.

Sve više srpskih poljoprivrednih proizvođača odlučuje se za uzgoj kornišona, jer je ovo povrće zahvaljujući kooperantskim firmama iz Nemačke postalo isplativo.

U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava upravo zahvljajući kornišonima ostvariće siguran prihod, koji se kreće i do nekoliko hiljada evra.

FT piše da se radi o istorijskom sporazumu, koji je postignut uprkos svim očekivanjima
Maratonski samit EU, koji je posle skoro pet dana završen kompromisnim dogovorom o fondu za oporavak od KOVID-19 zemalja najteže pogođenih koronavirusom i "štedljivih" članica, uprkos tome što su sada svi zadovoljni, mogao bi da napravi od Unije svetskog dužnika i značajno smanji njenu moć u narednim decenijama.

Bogataši koji i zarađuju na krizi izazvanoj pandemijom korona virusa neće pretrpeti štetu, račun će platiti običan čovek, kao i posle finansijske krize, krize nekretnina, ekonomske krize, ocenio je profesor ekonomije Hajnc-Jozef Bontrup u komentaru za Frankfurter Rundšau.

Čadež o podršci države: Nema više direktne pomoći, sada je fokus potpuno drugačiji.

"Mere iz drugog paketa državne podrške ne mogu biti jednake za sve kao u prvom talasu, već fazne i selektivne, usmerene pre svega ka najugroženijim, koji su preživeli najveći udar krize i kojima je zbog prirode posla potrebno duže vreme za konsolidaciju", kaže u razgovoru za "Blic Biznis", predsednik Privredne komore Marko Čadež.

"One bi trebalo da pomognu kompanijama da lakše prebrode smanjenu tražnju na domaćem i stranom tržištu kao glavno ograničenje sa kojim će se suočavati u narednom periodu i samim tim da lakše održe likvidnost", smatra Čadež.