Intervju sa Vladimirom Đurđevićem, vanrednim profesorom Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za podcast “Dan posle".

Svi govore o klimatskim promenama, a u čemu se one zapravo ogledaju? Kako znamo da je ono što se dešava posledica delovanja čoveka, a ne deo nekog prirodnog ciklusa?

I naredna školska godina će početi bez mogućnosti za školovanje majstora za liftove. Novi majstori i dalje će zanat učiti od starih, onih koji su iz školskih klupa izašli pre više od dve decenije. Nadležni kažu da u gradu ima više od hiljadu liftova za koje se ne zna ko ih održava.

Pre više od dvadeset godina iz školskih klupa izašla je poslednja generacija montera liftova i servisera. Tako je Darko, kao i mnogi drugi koji se ovim poslom bave, zanat učio od starijih majstora. A posao nije lak.

Dalji ubrzani rad na digitalnoj transformaciji je ključ za dalji ekonomski napredak Srbije, stav je članova Saveta stranih investitora (FIC) u našoj zemlji.

Na onlajn konferenciju u organizaciji FIC-a, održanoj u utorak pod nazivom "Digitalizacija u srpskoj regulativi - mogućnosti i ogrančenja", članice ovog udruženja su istakle značaj digitalizacije koja je izbila u prvi plan tokom pandemije koronavirusa.

Zbog zatvaranja tržišta i forsiranja sopstvenih poljoprivrednih proizvoda širom sveta, znatno će se smanjiti izvoz srpskog voća, izuzev malina. Ove godine će dobar deo voća ostati na domaćem tržištu, ali Srbija nema kapacitete da taj višak odgovarajuće preradi.

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Elektronska trgovina u Srbiji, prema istraživanju Privredne komore Srbije, udvostručena je tokom vanrednog stanja u odnosu na vreme pre pandemije Kovid-19, a rast kupovine i prodaje preko interneta očekuje se i u narednom periodu.

To potvrđuju i istraživanja inostranih eksperata po kojima bi e-trgovina u Srbiji do kraja godine trebalo da ima 3,3 miliona korisnika i generiše prihod od oko 370 miliona evra. U martu i aprilu, pored namirnica, najviše su se onlajn kupovali računari i računarska oprema, mali kućni aparati, odeća, obuća.

Nakon testa samostalnosti koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija.

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.

Koronavirus primorao je kompanije da organizuju rad zaposlenih od kuće što se kao neplanirani, veliki eksperiment pokazalo dovoljno dobrim za mnoge firme.

Naime, mnoge firme a i mnogi zaposleni žele da i dalje "rade na daljinu", piše američki sajt vesti "Aksios".

Očigledne koristi ima, ali bi one vremenom mogle nestati zbog osnovnih nedostataka "rada na daljinu": manje je kontakata među kolegama, preveliko je oslanjanje na "hladne" elektronske komunikacije, nema lične saradnje i neposrednih odnosa među zaposlenima, oni koji rade od kuće kažu da nehotice sami sebi produžavaju radno vreme.

Ljudi koji su zbog pandemije kovida 19 došli u Srbiju zapravo nisu ni mogli da biraju. Najveći broj njih je radio na turističku vizu, najteže i najniže plaćene poslove.

Srbija će se truditi da sačuva ljude koji su došli iz inostranstva. Tom porukom Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, obratio se nedavno građanima koji su zbog širenja kovida 19 u svetu i uglavnom zbog gubitka posla odlučili da se vrate u svoju zemlju, a kojih je, upravo prema njegovim procenama, oko čak 400.000. Time je očito želeo da ih ohrabri da, kada bude trebalo, izaberu Srbiju i svoju energiju ostave u otadžbini jer će se ionako, kako je precizirao, plate u Evropi drastično smanjivati. Povratnike je pozvao da „ovde rade i doprinose jer mogu imati bolji život nego u drugim zemljama”, kao i da će Srbija dobiti „na njihovom radu tri-četiri milijarde evra, a oni će zaraditi više nego što su doznake koje zemlja dobija iz inostranstva”.

Ukupno su zaradili oko 72 milijarde dolara za vreme pandemije.

Dok su jedni tokom pandemije bili na gubitku i još uvek "ne mogu da se sastave", poput kompanija iz oblasti turizma, avio-saobraćaja, auto-industrije, drugi su virus i karantin "iskoristili" da profitiraju.

Proizvoditi jeftino, konzumirati svuda. Sirovine i roba se transportuju širom planete. Okosnica ovog sistema je logistička branša.

Pandemija korone, odnosno prekid proizvodnje i saobraćaja pogodili su ovu branšu u srž.

Prvi potres koji se osetio u celom svetu desio se kada se korona-virus raširio u kineskom Vuhanu - stala je isporuka kineskih proizvoda. To je već ostavilo prve posledice na pomorski saobraćaj.