Konsultantska kuće „Mekkinsi“ upozorava da bi stopa nezaposlenosti u EU mogla gotovo da se udvostruči. Ako se širenje virusa uskoro ne zaustavi, nezposlenost bi sa sadašnjih šest mogla da premaši 11 odsto i da godinama ostane na tom nivou.

Strategija EU za izlazak iz ove pandemije ne sadrži ono najvažnije: kad će to biti. Ali iz Brisela se savetuje da se izlazi oprezno i zajednički na nivou cele Unije.

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen je već na početku jučeršanje video konferencije za novinare u Briselu podsetila: "Dobri susedi se dogovaraju." Jer to je jedino što EK može toplo savetovati svim članicama: da lagani prekid ograničenja uvedenih zbog pandemije koordinišu sa susedima i ostalim članicama Unije. "Najmanje što članice mogu da učine je da svoje susede i Evropsku komisiju informišu o načinu ukidanja ograničenja", stoji u strategiji koju su zajednički predstavili predsednica EK fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Čarls Mišel.

To je vrednost neproizvedenih automobila, nepodšišane kose i neprikazanih filmova, kao rezultat globalnog zatvaranja, izračunata od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Ali to nije jedini trošak. Uz to, postoji još sedam biliona evra koje države troše kako bi uštedile radna mesta i pokrenule posao. Zajedno, to rezultira masovnim preusmeravanjem resursa.

Primena Programa ekonomskih mera za ublažavanje negativnih posledica u domaćoj ekonomiji prouzrokovanih pandemijom koronavirusa odnosiće se na poljoprivrednike i poljoprivredne preduzetnike.

Poljoprivrednici koji imaju registovana gazdinstva mogu dobiti kredit, i za to treba da se jave Fondu za razvoj ili bankama radi odobrenja, dok poljoprivredni preduzetnici mogu ostvariti bespovratno novčanu pomoć od oko 30.000 dinara za maj, jun i jul.

Sve evropske zemlje završiće 2020. godinu sa padom ekonomske aktivnosti, dok će u 2021. sve zabeležiti oporavak, glasi aprilska projekcija Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim tempo kojim će privrede padati, odnosno oporavljati se znatno se razlikuju.

Ovog puta Srbija se, bar prema prognozi MMF-a nalazi u povoljnijoj poziciji od većine ostalih država, a razlog bi mogao biti što su naše mane u krizi postale naše vrline.

Za celu Evropu MMF u ovoj godini prognozira pad od 6,6 odsto, a za evrozonu 7,5 odsto. S druge strane, tzv. Evropa u razvoju u kojoj su zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope će imati prosečan pad od 5,2 odsto i tek nešto sporiji oporavak od razvijene Evrope u narednoj godini.

Najveći izazovi sa kojima se bore mala i srednja privredna društva u Srbiji u uslovima poslovanja izmenjenim usled pandemije virusa, jesu kako pokriti osnovne troškove poslovanja i rešiti odlaganje i otkazivanje porudžbina, pokazuju rezultati ankete "Zajedno kroz krizu" koju su od 26. do 31. marta sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.

Analizom sumnjivih transakcija koje su uglavnom prijavile banke u 2019. godini u Srbiji se ponavljaju iste tipologije pranja novca kao i prethodnih godina, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za prošlu godinu.

Kako piše Nova ekonomija, jedan od glavnih načina je izdavanje fiktivnih faktura ka inostranstvu iza kojih ne stoji kretanje robe. Ili, firma organizator u inostranstvu usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga, koji se odmah, istog dana transferiše, takođe po osnovu fakturisanih usluga na račun ostalih firmi koje su često locirane u of-šor zonama. U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je prava svrha prikrivanje i raslojavanje "prljavog novca" ili aktivnosti poreskih prevara.

Proizvodnja svežeg voća i povrća je nastavljena i za njom postoji povećana tražnja, ali su glavni problemi povećani troškovi u lancu snabdevanja, transport, otežano kretanje radnika, kao i manjak radne snage, saglasili su se govornici na panelu "Industrija svežeg voća i povrća: prepreke i prilike u doba krize", u okviru inicijative "Svet hoće domaće". Kako se čulo, glavne šanse su što veći plasman robe na domaćem tržištu i izvoz u zemlje koje trenutno ne mogu da uvoze robu iz Španije, Italije i drugih zemalja koje su značajnije pogođene virusom.

Seosko knjigovodstvo zbog zatvaranja pijaca u vreme korone beleži višak pojedinih namirnica, ali i manjak drugih. Razlog za to je činjenica da nijedno poljoprivredno domaćinstvo ne može sve da proizvede samo. Uprkos izumiranju ruralnih sredina, čak hiljadu sela u Srbiji vapi za prehrambenim prodavnicama. Nekada su se u seoskim trgovinama kupovali začin, šecer, ulje, cigarete, kafa i piće. A sada se često kupuju i brašno, proizvodi životinjskog porekla, povrće, voće, konditorski proizvodi…

ZA manje od 24 sata, u nedelju je 15.000 privrednika otvorilo namenski račun i na taj način se prijavilo za korišćenje olakšica iz Programa ekonomskih mera za suzbijanje posledica epidemije, vrednog 5,1 milijardu evra. Putem samo dva klika, oni mogu da odlože poreske obaveze i omoguće uplatu novčanog iznosa u visini minimalne zarade za svoje radnike.