finansialIndija će svoj cilj da joj ekonomija vredi pet biliona dolara dostići do 2026, čime će postati četvrta po veličini privreda na svetu, tvrdi CEBR.

Kako se dodaje u izveštaju Centra za proučavanje ekonomije i biznisa (CEBR) čije je sedište u UK, do 2034. ta južnoazijska zemlja imaće treću po veličini ekonomiju na planeti.

zivotne namirniceNovogodišnji praznici još neće dobro ni da se zahuktaju a potrošače u Beogradu dočekaće promena režima u trgovinama, gde više neće moći da se koriste plastične kese, posebno ne one tanke u koje smo stavljali voće i povrće.

Umesto njih, trgovci najavljuju papirnu ambalažu, ali se već sada javljaju glasovi koji ukazuju da će to mnogo više “koštati” planetu, jer je osnovna sirovina za izradu hartije drvo, podrazumeva se dodatna seča šuma pri čemu je reciklaža takvih kesa krajnje ograničena. Trgovci će na kasama, uz naplatu ponuditi i platnene i biorazgradive kese, koje navodno manje zagađuju sredinu jer im je period raspada u prirodi znatno kraći od klasičnih.

snaga vetraOdbornici subotičke skupštine usvojili su Odluku o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju Vetroelektrane Maestrale Ring.

Investicija je vredna 700 miliona evra,a finansijska sredstva potrebna za izradu plana obezbediće preduzeće Vetropark Maestrale Ring, čije je sedište u Beogradu, a osnivač akcionarsko društvo Fintel Energija koje pripada italijanskoj Fintel Energija Group S.p.a.

dinari novcanikNajveću platu u Srbiji u oktobru su primili zaposleni u sektoru vazdušnog saobraćaja i to 181.381 dinara neto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), po visini primanja slede ih zaposleni u sektoru eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa kao i oni koji pružaju usluge u rudarstvu a koji su zaradili prosečno oko 140 hiljada dinara.

novac prirodaNajviše novca od svih ljudi na svetu ove godine zaradio je Francuz Bernar Arno, vlasnik komapnije LVMH – 35,5 milijardi dolara.

Pod okriljem ove kompanije posluju brendovi kao što su Louis Vuitton, Dior i Moet & Chandon. LVMH je prošlog meseca postigao dogovor o kupovini američkog draguljarskog diva Tiffanyja za više od 16 milijardi dolara. Ukupno Arnoovo bogatstvo sada iznosi 104 milijarde dolara i on je treći najbogatiji čovek na svetu.

computer hackerDovoljno je nekoliko kompjutera, ideja i znanje da bi se razvio proizvod i distribuirao digitalnim kanalima na globalno tržište što daje šansu i malim zemljma da zauzmu dobro mesto u digitalnoj ekonomijii, kaže direktor Inicijative "Digitalna Srbija" Nebojša Đurđević.
Prema njegovim rečima, i država je prepoznala digitalnu ekonomiju kao šansu i radi na unapređenju oblasti koje kontroliše kao što su pravno-regulativni okvir, javne politike i finansije.

ranik na njiviU ponudi je najmanje domaćeg krompira pa uglavnom kupujemo uvozni iz Belorusije, Belgije, Holandije i Francuske, a i prebranac sve češće pravimo od pasulja uvoznog iz Etiopije, Kirgistana, Kine i Egipta. Gde su nestali srpski pasulj i krompir?

Sudeći po cenama i ponudi, izgleda da ćemo biti željni domaćeg krompira i pasulja. Kilogram domaćeg krompira na pijacama košta od 60 do 100 dinara, a u prodavnicama onaj iz uvoza na akciji prodaje se za 45 dinara.

bitcoinPoslednjih deset godina obeležila je jedna neverovatno nestabilna investicija, koja se odvaja od svih drugih u tom periodu – Bitkoin.

Naime, prema izveštaju Američke banke hartija od vrednosti (BofA), da ste investirali jedan dolar u Bitkoin pre desetak godina, sada biste imali neverovatnih 90 hiljada dolara.

potrosaci deklaracijeSrbija bi uskoro trebalo da dobije novi Zakon o zaštiti potrošača, kojim će biti uvedeno vansudsko rešavanje potrošačkih sporova uz obavezno učešće trgovaca, kao i prekršajni nalozi za trgovce.

Vansudsko poravnanje postojalo je i dosad u zakonu, ali u praksi nije zaživelo. Razlog je jednostavan – trgovac nije bio u obavezi da učestvuje u vansudskom poravnanju po zahtevu potrošača.

novac prirodaOdlična odluka: Kompanije koje vide budućnost u održivom razvoju beleže rast produktivnosti.

Biti ili ne biti društveno odgovoran - nije pitanje dobre volje, već dobra i racionalna poslovna odluka.

prasici krmciU Srbiji se beleži povećanje potrošnje svinjskog mesa koja u proseku godišnje iznosi oko 320.000 tona i premašuje nivo proizvodnje.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih pet godina se beleži pad u broju svinja, međutim, u istom periodu je zabeležen porast proizvodnje svinjskog mesa, navode za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.

Komentari posetilaca

Na vrh