Da li su škole zatvori za uvežbavanje navika i stavova koje korporativno društvo traži?

632

Da je obrazovni sistem u permanentnoj krizi nije novost. S vremena na vreme čuju se i primedbe da školovanje kakvo poznajemo decu zapravo zatupljuje, čineći od njih potrošnu robu za funkcionisanje sistema, reprodukcijski materijal za novu generaciju poslušnika, ropsku masu mediokriteta koji se neće znati organizovati i pobuniti. Neki će čak ustvrditi da institucionalizirano obrazovanje ne doprinosi istinskom obrazovanju ljudskog bića, osobe, nego da isto ustvari onemogućava.

Sve se to, barem u svetlu istraživanje koje je proveo Kyung Hee Kim, pokazuje istinom.

Kyung Hee Kim, profesor na Koledžu William and Mary u Virginiji otkrio je „drastičan“ pad kreativnosti što su učenici duže bili uključeni u školski sistem. „Deca su manje izražavala emocije, imala manje energije, postala su manje pričljiva, manje sklona verbalnoj ekspresiji, slabijeg humora i mašte, manje nekonvencionalna, manje živahna i strastvena, oslabljene sposobnosti percepcije, smanjenih sposobnosti povezivanja naizgled nebitnih stvari, manje sposobnosti sintetiziranja, preispitivanja, te manje sklona posmatranju stvari iz drukčijeg ugla.“

“Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutarnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođenja i garantovao poslušne i necelovite građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’”.

Šta nam je činiti? Ako “škola uči decu da budu zaposlenici i potrošači, vlastitu decu učite da budu vođe i avanturisti. Škola uči decu da refleksno slušaju; vlastitu decu učite da razmišljaju kritički i nezavisno… pomozite da razviju unutaršnji život da im nikad ne bude dosadno”.

KOMENTARI 

 
0 #1 ObrazovanjeKrcko Oraščić 01-05-2018 00:05
Čoban tera ovčice...
Citiraj
 
Na vrh