Odakle dolazi voda sa česme? Prolazi kroz zemlju punu pesticida i otrova. Voda koja stigne u kolektor, samo se mikrobiološki tretira (ubija žive organizme) i dodaje se hlor. Cevi kroz koje prolazi voda od kolektora do naših domaćinstava su stare i po 50 godina, jako su zarđale, rastu alge na njima, ako su olovne ima olova u vodi, razni paraziti se hvataju na te cevi.

Flaširana voda nije uvek čista, često se dešava da voda u flaši ne odgovara uzorku koji je uzet prilikom ispitivanja. Ali najveća opasnost je plastika jer na promenu temperature plastika oslobađa otrov bisfenol koji je kancerogen. Jedina voda u Srbiji koja ima certifikat NSF (Međunarodna sanitarna organizacija – najrigoroznija nezavisna institucija) je VODAVODA. Staklena ambalaža je jedina sigurna.

Jedino rešenje je da svako u kući ima svoj sistem za čišćenje vode.

Za pokretanje sopstvene trgovine potrebno je početno ulaganje. To podrazumeva registraciju firme, zakup ili kupovinu poslovnog prostora, sklapanje Ugovora sa dobavljačima robe, zapošljavanje radnika, nabavku POS terminala, nabavku robe, vođenje pazara i dnevnog knjigovodstva, unajmljivanje knjigovođe itd.

Dakle, pre svega je potreban početni kapital, a istovremeno i veliki obim poslova koje treba znati i svakodnevno ih sprovoditi. Za jednog čoveka je to previše izazova i rizika.

A zatim, potrebno je vreme da se posao razradi i da konačno počne da se isplaćuje.

Da li znate koliko kancerogenih proizvoda kupujemo svakog dana u supermarketima? Da li čitate sastav proizvoda?

Da li primećujete da imate iritaciju kože od proizvoda kojima svakodnevno čistite domaćinstvo, perete suđe, veš, kojima se kupate Vi i vaša deca?

Da li ste se ikada gušili ili možda čak i pali u nesvest dok ste čistili kupatilo?

Znate li da je dokazano da se rak pluća češće dobija od hemijskih sredstava za čišćenje domaćinstva nego od pušenja?

Da li ste pročitali da su sredstva koja koristimo za pranje "štetna za živi svet u vodi i ostavljaju dugotrajne posledice"? Kako se to odražava na eko sistem i život ljudi?

U 21.veku u svetu postoji mnogo vidova zarade, ali na prostoru Balkana je još uvek ukorenjen najstariji vid zarađivanja: raditi za drugog.

Učili su nas da treba da završimo školu i da nađemo poslodavca koji će nam davati platu dok mi izgrađujemo NJEGOV posao. 

To je u prošlom veku bio JEDINI način zarade, a alternativa nije postojala. Nakon 40 godina rada, spremni smo da odemo u penziju i čekamo kraj.