Ako ste se odlučili da pokrenete sopstveni posao pročitajte vodič kako da to izvedete. Institucija kojoj treba da se obratite za osnivanje je Agencija za privredne registre (APR), gde se vodi evidencija svih registrovanih privrednih subjekata u Srbiji.

Otvaranje radnje i osnivanje preduzeća

Registracija

Pre registracije, budući vlasnik mora da overi osnivački akt u sudu i otvori privremeni račun u banci na koji se uplaćuje osnivački kapital društva. Minimalni osnivački kapital društva može biti novčani i nenovčani i izražava se u dinarima. Osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću iznosi 100 dinara osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos osnovnog kapitala za društva koja obavljaju određene delatnosti..

Privredni subjekt danas možete registrovati za svega nekoliko dana. Troškovi registracije su relativno mali a procedura registracije jednostavna. Uz popunjenu prijavu i dokaz o uplati naknade za registraciju, preduzetnik podnosi samo fotokopiju lične karte. Za neke delatnosti je potrebno prethodno pribaviti mišljenje i saglasnost nadležnog ministarstva. Zahtev za osnivanje preduzeća ili radnje se podnosi Agenciji za privredne registre (APR) na jedinstvenom obrascu (obrasci za preduzeća i preduzetnike NISU isti), pa se podnosiocu automatski u saradnji sa Poreskom upravom dodeljuje i PIB. U saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, Agencija sa rešenjem odmah izdaje i matični broj firme.

Pogledajte pregled Zakona, Uredbi, Pravilnika i Propisa koji regulišu ovu oblast.

Razlika između preduzetnika i privrednog društva

(«radnje» i «preduzeća»)

Neke delatnosti se obavljaju u okviru preduzetnika. U tu grupu spadaju stari zanati, poslovi domaće radinosti, delatnosti koje se obavljaju neposrednim ličnim radom, profesije kao što su prevodilac, programer, umetnik, prodaja na tezgama i pijacama, obućar i slično, povremene ili sporadične delatnosti u kojima vlasnik ne namerava da razvija delatnost. U ovom slučaju porez se plaća paušalno a vrednost i dinamiku plaćanja određuje nadležni poreski organ.

Za registrovanje svih ostalih delatnosti povoljnija pravna forma je privredno društvo (doo, ortačko društvo, akcionarsko društvo, zadruga...). Prednosti su manji broj prijava i odjava za registraciju, opcija da se porezi ne plaćaju ako društvo nije imalo prometa i razdvojenost imovine vlasnika u odnosu na imovinu društva, što znači i razdvojenu kreditnu sposobnost ova dva subjektiviteta i mogućnost podizanja većih kredita.

Zakon o privrednim društvima («Sl. glasnik RS», br. 125/2004) definiše privredno društvo (preduzeće, kako se nazivalo pre donošenja pomenutog Zakona, a i dalje se u svakodnevnom govoru koristi taj termin) kao pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno društvo se može osnovati u sledećim pravnim formama: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno). Pored ovih pravnih formi, posebnim zakonom se mogu odrediti i druge pravne forme društava, odnosno preduzeća.

Šta je preduzetnik?

Ovaj oblik obavljanja delatnosti se i dalje najčešće naziva radnja.

Preduzetnik, u smislu Zakona o privrednim društvima, jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.

Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ime se registruje uz dodatak naziva "preduzetnik" ili skraćenice "pr".

Važna razlika između privrednog društva i preduzetnika, je da je privredno društvo pravno lice, a preduzetnik i dalje fizičko, što znači da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. U smislu odgovornosti, imovina koja služi fizičkom licu u obavljanju delatnosti neodvojiva je od njegove lične («privatne») imovine.

Sa druge strane, kod privrednih društava odgovornost je različito određena, s obzirom na pravnu formu. Kod ortačkog društva, ono odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom; ortaci ortačkog društva odgovorni su solidarno za sve obaveze društva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukčije dogovoreno. S obzirom na pravnu formu, ortačkom društvu je slično komanditno društvo; ono je, u smislu Zakona o privrednim društvima, privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).

Društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva. U praksi je društvo sa ograničenom odgovornošću najčešći oblik koji se registruje, delom i zbog ograničene odgovornosti koju članovi (osnivači) društva imaju.


Pogledajte pregled Zakona, Uredbi, Pravilnika i Propisa koji regulišu ovu oblast.

 

 
Na vrh