posao penzioneriŽivimo u vremenu neizvesnosti. Posebno nakon epidemije korone, neizvesno je kako će svet dalje funkcionisati i kakve će sve posledice korona ostaviti na ekonomiju i naše živote ukupno.

Poredeći teme u medijima i diskusije na društvenim mrežama u Srbiji i Holandiji (na primer), upada u oči upadljiv selektivan fokus na određene životne teme u Srbiji. Čini se da se mi u Srbiji skoro isključivo bavimo političkim temama. Naravno, politika (kao upravljanje javnim poslovima) je vrlo važna oblast, jer u velikoj meri utiče na kvalitet života svakog pojedinca. Ali, da li je to jedini faktor koji utiče na naše lično zadovoljstvo, ispunjenost, dobrobit i sreću?

eko bankeSrbija treba da traga za direktnim stranim investicijama, a dolazak u Beograd Finansijske korporacije SAD za medjunarodni razvoj (DFC), koja će samo kreditima finansirati projekte, znači veće zaduživanje, rekao je danas konsultant za strane investicije Milan Kovačević.

On je za Betu rekao da se DFC, kako se navodi u osnivačkom aktu, bavi i ulaganjem kapitala i podsticanjem razvoja privatnog sektora, i sličan je Medjunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) Svetske banke, ali nije medjunarodna korporacija nego samo američka.

eko internetPočela je treća Nedelja inovacija u Beogradu. U narednih pet dana svetski i domaći stručnjaci razgovaraće o načinu na koji tehnologije utiču na promenu ekonomije, društva i načina na koji radimo i živimo.

Domaćin konferencije, finski ambasador Kimo Lahdevirta poručuje da ta zemlja teži da razvoj veštačke inteligencije ima primenu u biznisu i javnim uslugama.
"Kao mala zemlja, Finska ne može da se nadmeće s velikim igračima kao što su Fejsbuk ili Alibaba i zato mora da izgradi sopstvene snage i da se usmeri na oblasti u kojima može biti konkurentna", rekao je finski ambasador.

racunar kompjuter posaoOve godine se povećao broj domaćinstava u Srbiji koja imaju računar i internet priključak, tako da je 74,3 odsto njih, ili 1,2 odsto više nego lane, imalo kompjuter, dok je procenat onih sa internet priključkom u odnosu na prošlu godinu povećan za 0,9 odsto i iznosi 81 odsto, pokazuju rezultati istraživanja Republičkog zavoda za statistiku.

international businessKompanija sa većinskim stranim kapitalom imaju sve veći uticaj na poslovanje privrede Srbije, ocenjuje se u nedavno objavljenoj publikaciji Repupličkog zavoda za statistiku koja se bavi performansama srpske privrede od 2015. do 2019. godine.

Strane privatne kompanije konstantno povećavaju doprinos privrednom rastu, povećale su zaposlenost za više od 50%, natprosečno su im rasli prihod, BDV i kapital, ali i kumulirani gubitak i obaveze.

aunde proizvodnja sedistaStranci u Nemačkoj u proseku zarađuju 900 evra manje mesečno od domaćih građana, ali došljaci iz Srbije i regiona ipak bolje stoje od ljudi iz Sirije ili Avganistana, pokazuje statistika nemačke Savezne agencije za rad.
Dok su nemački državljani u prošloj godini imali mesečni srednji prihod od 3.509 evra bruto, dakle pre plaćanja poreza i doprinosa, kod stranaca je ta vrednost bila 2.614 evra. To je čak za 895 evra ili za četvrtinu manje, piše Dojče vele (DW).

menadzeriPregovori o plati sastavni su deo poslovanja.
Biti svestan svoje vrednosti i znati je unovčiti trebalo bi biti osnažujuće iskustvo. No, zahtev za povišicom može stvoriti anksioznost, a ako ste još pritom žena koja se bori protiv razlika u platama, tenzije oko povišice mogle bi biti još intenzivnije, prenosi Manager.ba.

Menadžeri iz različitih industrija podelili su savete kako poslodavci mogu podržati sve u svojoj kancelariji, a sa svrhom da razgovori o povišici budu produktivni i pozitivni – bez obzira na ishod.

majstor savetiPoslednjih deceniju, dve nejednakost se izborila za vodeće mesto među globalnim ekonomskim temama pa su i u Srbiji sve češće diskusije o tome kolika je nejednakost, ali i šta je uzrokuje i čime bi se mogla smanjiti.
Malo je reći da su mišljenja podeljena, od toga koje izvore o podatke treba koristiti za izračun nejednakosti do toga šta su uzroci i posledično koje su mere.

SANU i Ekonomski fakultet organizovali su danas simpozijum „Nejednakost u Srbiji (drugi deo)“ kao nastavak sličnog simpozijuma održanog pre dve godine.

zaposljavanje u inostranstvuKonstruktivan dijalog i argumentovana rasprava u javnom prostoru, naročito u Srbiji, iz godine u godinu sve više blede.
Kultura dijaloga ima identičan obrazac: okupimo istomišljenike, razmenjujemo sugestivne stavove i na kraju se svi složimo – da se slažemo. Prisustovati događaju u kojem na jednom mestu imamo dve suprotstavljene strane, deluje praktično nemoguće.

Zamislite ljude različitih profila na forumu – predstavnike različitih organizacija civilnog društva, državnih institucija i institucija Evropske unije, ali i predstavnike poslovne zajednice, istraživače i aktiviste. Pretpostavimo da taj forum pruža mogućnosti međusobne razmene mišljenja, suprotstavljanja stavova, komunikacije i umrežavanja na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou.

naucno tehnoloski parkPodsticanje korišćenja struje iz obnovljivih izvora se u Srbiji preobrazilo u formu kojom tajkuni ekstremno profitiraju a bez ikakvog poslovnog rizika; istovremeno se zaobilazno i bez oficijelne odluke privatizuje proizvodnja električne energije.

Tokom druge polovine prošle godine, u južnom Banatu je pušteno nekoliko parkova vetrogeneratora, proizvođača struje ukupne snage 305 megavata. Do nove godine očekuje se da u Srbiji proradi još parkova, zbirne snage 170 megavata, čije turbine, okrećući se na aerostrujanja, stvaraju električnu energiju. “Zelena struja” postaje naša svakodnevica.

beskontaktno placanje karticamaKovanice i novčanice već dugo nisu omiljeno sredstvo za plaćanje u Švedskoj, a korona virus kriza je trend ka bezgotovinskom plaćanju samo pojačala.

Zbog toga Narodna banka te zemlje upozorava građane, jer strahuje da bi gotovina mogla fizički u potpunosti nestati.

Roditelji u Švedskoj čak i džeparac svojoj deci ne isplaćuju gotovinom, piše nemački nedeljnik “Fokus”.

List navodi da samo 16 odsto dece dobija džeparac u gotovini, dok 84 odsto poseduje digitalne štedne knjižice.

Komentari posetilaca

Na vrh