granicni prelaz ekonomijaU uvodnom delu Izveštaja o napretku Srbije, koji je objavila Evropska komisija konstatuje da smo na dobrom nivou pripremljenosti u oblastima poslovnog prava.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva finasija Srbija je na dobrom nivou pripremljenosti i za zaštite prava intelektualne svojine, transportne politike, nauke i istraživanja, obrazovanja, kulture i carine.

porez nametiStotine srpskih kompanija uz pomoć male grupe ljudi uspešno izbegavaju da plate desetine miliona evra poreza, dok država ne čini dovoljno da spreči dalje širenje razrađene šeme za poresku utaju, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Kompanija "Slobeks" je godinama bila registrovana za trgovinu naftom i gasom i za nepunu deceniju poslovanja nagomilala je poreski dug od oko 600 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra.

hakeri internetVlasnik "Komtrejda" i prvi čovek ASS ističe da naše stručnjake ceni ceo svet, zato ovde i otvaraju razvojne centre. Ponosan sam što su sportisti i treneri prave zvezde u atletici.

INFORMATIKA je danas neraskidivi deo privrede svake zemlje, pa i Srbije. Prošle godine naša zemlja je od izvoza softvera zaradila milijardu evra. To je bolji rezultat i od plasmana poljoprivrede. Ipak, nijedna zemlja ne bi trebalo da akcenat stavi na jednu industriju, jer to može pogubno da utiče na ekonomiju. Venecuela je tako sve svoje snage usmerila ka nafti, mislila je da će time da pokriva sve ostalo, ali to se ispostavilo kao loš potez. Ni Srbija ne može da živi samo od softvera. Informatika treba da bude ispomoć privredi svakog društva.

banka kreditiKada pročitamo skraćenice poput NKS, EKS, euribor, belibor ili fraze za neke silne kamatne stope u ugovorima i kreditnoj dokumentaciji prosto se nekad pogubimo u svim tim izrazima, niti znamo šta znače a ni čemu služe. Evo objašnjenja za pet najčešćih...

banke kredit svajcarac evroTraži se i osiguranje, pa tako porodica ne mora ništa da vraća. Uzimaju keš bez kamate.

MESEČNI ček od 15.000 dinara dovoljan je penzioneru da podigne kredit od banke, ali većina, naročito stranih filijala, traže da primanja budu najmanje 20.000 dinara.

biznis statistikaPrivredni rast Srbije 18 tromesečja uzastopno raste, počev od pretkriznog perioda tj. početka 2008. godine, navodi se u Izveštaju Narodne banke Srbije. Taj rast je međutim daleko od nivoa što zemlje na ovom nivou razvoja kao što je Srbija treba da imaju. Zato nam i zemlje nekadašnjeg istočnog bloka izmiču u ekonomskom napretku.

gas gasovodSrbija je započela još jednu stratešku investiciju – gradnju nacionalnog magistralnog gasovoda, od Bugarske do mađarske granice kojim će se dopremati gas i iz „Turskog toka“.

Za Gastrans, zajedničko srpsko-rusko preduzeće, koje gradi gasovod, prepreka više nema – dobili su i građevinske dozvole. Na više lokacija priprema se teren, negde kopaju kanali, a negde već vare cevi za gasovod koji u Srbiju iz Bugarske ulazi kod Zaječara, proteže se sve do Kanjiže i kod Horgoša izlazi u Mađarsku.

bogatas milioner dolari pareVodeće srpske kompanije i strani investitori preko ofšor kompanija u poreskim rajevima obavljaju promet sa svojim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima zbog poreskih olakšica tamošnjih firmi, piše Politika ističući da su poreski rajevi u javnosti na stubu srama zbog slučajeva pranja novca.

international businessIako je Srbija lider među zemljama Zapadnog Balkana kada se radi o povezanosti sa drugim zemljama po pitanju saobraćaja, trgovine, stranih direktnih investicija, migracija.

Zemlje Zapadnog Balkana zajedno sa Centralnom Azijom kaskaju u tom segmentu u odnosu na ostatak Evrope, Tursku i Rusiju, pokazalo je istraživanje Svetske banke objavljeno u studiji o ključnim vezama i promociji privrednog rasta u Evropi i Centralnoj Aziji.

biznis poslovni ljudiViše od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, pokazuju rezultati međunarodne zdravstvene studije.

Ova studija je pokazala i da takozvani sindrom izgaranja na radnom mestu jedino Ruse pogađa više nego Srbe.

Kako s epokazalo, sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 osto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.

bankaU koje svrhe se uzimaju krediti i kako finansijke institucije gledaju na obime i sve manji broj ljudi koji imaju potrebu za kreditima?

Uzimaju li se krediti za kupovinu hrane, ogreva, lekova, sahrane članova porodice, pitam šeficu jedne poslovnice banke?

Zabrinutog izraza lica potvrđuje da im klijenti sve to kažu, moleći da se ne navodi ni njeno ime, ni ime banke u kojoj radi.

Na vrh