Količina odeće po stanovniku, koja se kupuje u EU, za samo nekoliko desetina godina povećana je za 40%. To je rezultat pada cena i sve veće brzine kojom odeća stiže do potrošača. Industrija odeće u EU ima udeo između 2% i 10% u uticaju na životnu sredinu. Taj uticaj se često više oseća u trećim zemljama, jer se tamo odvija najveći deo proizvodnje.
Proizvodnja sirovina, prerada u vlakna, tkanje i bojenje zahtevaju veliku količinu vode i hemikalija. To uključuje i pesticide za proizvodnju sirovina poput pamuka. Odeća ima veliki ekološki otisak zbog vode, energije i hemikalija koji se koriste za pranje, sušenje i peglanje,. Ulogu ima i mikroplastika, koja dospeva u životnu sredinu.
Razvoj novih biznis modela
Manje od polovine odeće koja prestane da se koristi se ponovo koristi ili reciklira. Samo 1% se reciklira u novu odeću, jer su tehnologije koje omogućavaju reciklažu odeće u neobrađena vlakna tek počele da se razvijaju. Predloženi su brojni načini da se problem reši. Jedan od njih je razvoj novih biznis modela za iznajmljivanje odeće i dizajniranje proizvoda, tako da mogu da se ponovo koriste i lakše recikliraju. Drugi je ubeđivanje potrošača da kupuju manje odeće boljeg kvaliteta i uopšteno usmeravanje potrošača prema opcijama održivog razvoja.
Usvojen paket cirkularne ekonomije
EU je 2018. usvojila paket cirkularne ekonomije, koji će prvi put obezbediti da se tekstil u svim članicama odvojeno prikuplja, najkasnije od 2025. Evropski Parlament se godinama zalaže za promovisanje upotrebe ekoloških i održivih sirovina i ponovno korišćenje i recikliranje odeće.
biznis.vesti.rs
Komentari posetilaca
Kako se vrši povraćaj poreza na robu kupljenu u inostranstvu
Snezana22TRGOVINA SE SELI NA MREŽU: Poslednji podaci centralne banke pokazali rekordan broj elektronskih transakcija
dragan ARKoliko korisnike koštaju skriveni troškovi banaka?
NesalomiviTajne privatne kompanije koje kontrolišu vaš život – ko je vlasnik sveta?
Vojvoda Zemun