Izbor urednika

Sve više projekata za reciklažu - kod nas svako domaćinstvo godišnje baci 40 kila plastike. Jedno od najvažnijih poglavlja koje Srbija tek treba da otvori, ono sa rednim brojem 27, posvećeno ekologiji, slažu se svi, biće jedno od najtežih prepreka na putu ka EU.

Zato je svaka inicijativa, svaki potez pojedinaca ili organizacija koje su posvećene reciklaži, ekologiji korak od sedam milja. Najnoviji edukativni projekat "Reciklirajte i vi - Artiklaža 2017" koji je u četvrtak promovisan u Beogradu, a koji sprovodi Apatinska pivara u saradnji sa Fakuletom primenjenih umetnosti je samo delić mozaika koji predstoji da se složi u Srbiji.

Predstavljeni su suncobrani i klupe od reciklirane plastike (dvolitarskih flaša piva) koje je tim studenata Fakulteta primenjenih umetnosti osmislio u rekordno kratkom roku.

- Ovo je naš četvrti zajednički projekat kojim želimo da ukažemo na važnost recikliranja ambalaže i očuvanja životne sredine. Ovoga puta smo želeli da napravimo predmete koji imaju i umetničku i upotrebnu vrednost i pokažemo šta je sve moguće napraviti od reciklažnog materijala - izjavio je Marko Lađušić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti i autor postavke.

Srbija inače reciklira samo jedan odsto komunalnog otpada, čak 99 odsto završi na deponijama dok je u EU prosek recikliranog otpada oko 28 odsto.

Plastičnoj ambalaži ili limenci je potrebno 500 godina da se reciklira u prirodi. Svako srpsko domaćinstvo godišnje u proseku baci oko 40 kilograma plastike koja može da se reciklira.

Pored ogromne eko-štete ne treba zanemariti ni finansijski aspekt. Jasno je da godišnje Srbija bukvalno baci stotine miliona evra.

Nakon postavke u Beogradu, namera je da se suncobrani i klupe napravljene od reciklažnog materijala postave kod skulptura od PET ambalaže u Apatinu.

novosti

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.