Izbor urednika

Globalni dug dostigao je vrhunac svih vremena od 233 triliona dolara, u trećem kvartalu 2017. godine, objavio je Institut za međunarodne finansije (IIF). To je za 16 triliona dolara više nego na kraju 2016. godine i globalni dug je sada skoro tri puta veći od ukupne globalne ekonomije.

Ko je sve dužan i kome? Šta znači taj nivo dugovanja i koliko zabrinuti treba da budemo?

Prema Institutu za međunarodne finansije, 68 triliona, najveći deo globalnog duga, je dug nefinansijskih kompanija, piše britanski Indipendent. Sledeći na spisku dužnika su vlade država širom sveta koje su se zadužile za 63 triliona dolara. Slede finansijske institucije sa 58 triliona, a na kraju su domaćinstva sa 44 triliona dolara.

I kome su oni dužni sav taj novac? Britanski Indipendet kaže da su dužni „nama“, to je najkraći odgovor. Naime, građani širom sveta drže svoj novac u bankama, koje taj novac pozajmljuju drugim korisnicima. Tako da je, u neku ruku, dug neka vrsta bogatstva.

Dakle, nije važno što dug na globalnom nivou raste, jer to istovremeno znači da raste i globalno bogatstvo, upitaćete.

Da, ali do određene tačke. Po svojoj funkciji, dug omogućava učesnicima u globalnoj ekonomiji da danas troše više nego što im to omogućuju njihovi prihodi. Domaćinstva i preduzeća pozajmljuju kako bi finansirali potrošnju ili ulaganja. Ovo je dobra ideja ako su njihovi prihodi privremeno opterećeni pa će, zaduživanjam i trošenjem novca, u budućnosti uvećati svoje prihode pametnim ulaganjem.

Ako se pozajmica iskoristi kako bi se proširili proizvodni kapaciteti, zaduživanje je takođe prilično pametan potez.

Neke od vodećih svetskih religija zabranjuju i osuđuju pozajmljivanje novca, ali, sa ekonomske tačke gledano, zaduživanje nije nužno zlo.
Problem nastaje kada je dug prevelik i kada ne može da se servisira na vreme te se rizikuje bankrot. Takođe, problem je kada se pozajmnjeni novac ne uloži pametno.
Kada je reč o vladama, piše Indipendent, onda je to poseban slučaj. Naime, vlade mogu da povećaju prihode skupljajući novac kroz poreze i efektnom kontrolom prihoda. One, takođe, često pozajmljuju novac u valutama koje same štampaju, što znači da poverioce mogu da namire štampanjem novca.

Činjenica da vlade ne opstaju dugo, za razliku od pojedinaca, znači da one svoje dugove mogu da otežu u nedogled.

Ovo, naravno, onemogućuje vlade da uzmu novac po povoljnijim uslovima, kako je to slučaj kada je reč o domaćinstvima i većini kompanija.
Istinu govoreći, vlade ipak uvek mogu da pozajme novac kako bi vratile prethodni dug. Kao što smo videli na primeru Grčke 2010. godine. Ali važno je primetiti da je Grčka među državama koje imaju velike prihode, te činjenicu da nije pozajmljivala u valuti koju i sama štampa (evro).

Države takođe imaju značajnu ulogu u makroekonomskoj stabilnosti u vreme recesije. Ali kad vlade ne mogu da povećaju svoja zaduženja i potrošnju kako bi ispunile sve što se od njih zahteva, to može da dovede do štetne i pogrešne ekonomije po same vlade i šire.

Pa da li je trenutni globali dug prevelik?

Neki kažu da jeste. Grupa ekonomista je 2014. godine upozoravala da je porast globalnog duga veoma rizičan, te da može da omete međunarodni ekonomski oporavak. Institut za međunarodne finansije upozorava da će, ako se kamate povećaju širom sveta, mnogi teško uspeti da vrate dugove.

Pojedinci tvrde da velike banke u razvijenim zemljama i dalje finansiraju svoje dužnike sa ionako prevelikim dugovima, umesto da kapital aktivno ulažu, što može da dovede do nove svetske ekonomske krize poput one iz 2008. godine.
Kako bilo, Institut za međunarodne finansije ukazuje da, uprkos tome, udeo globalnog duga u odnosu na svetski BDP opada četiri kvartala uzastopce.

Ovo je zato što se svetski BDP prikuplja prilično robusno. Činjenica da se prihodi trenutno povećavaju brže od dugova, trebalo bi da olakša njihovo servisiranje, čak i ako kamatne stope rastu.

Dakle, onda nema razloga za brigu?

Ne bi bilo mudro izvačiti zaključke o podacima o globalnom dugu već bi bilo korisnije fokusirati se na pojedinačna zaduživanja širom sveta.
Mnogi ekonomisti su posebno zabrinuti zbog situacije u Kini gde su pozajmice korporativnih banka eksplodirale nakon globalne svetske krize. Mnogi sumnjaju da je većina tih pozajmica izgubljena, te da postoji rizik od finansijske krize i dugoročne „skleroze“ u drugoj po veličini ekonomiji na svetu.

Banka Engleske takođe sa velikom budnošću prati šta se dešava sa kreditima i pozajmicama u strahu da će se mnoge porodice naći u škrpicu u slučaju nove krize.

dnevnik

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.