sud presudaIstraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, koje je sproveo „Ipsos stratedžik marketing”, pokazalo je da oko 20 odsto preduzeća u Srbiji, odnosno svaka peta firma, posluje u sivoj zoni, a najveći njihov broj je iz oblasti građevinarstva, trgovine, ugostiteljstva i advokatskih usluga.

U istraživanju su učestovala 252 preduzeća, odnosno preduzetnika, od kojih je svaki treći istakao da država nema dovoljne kapacitete da suzbije sivu ekonomiju i da je to jedino objašnjenje za nesmetano poslovanje neregistrovanih firmi mimo zakona. Procenat predstavnika privrede koji upravo to navode kao glavni razlog zašto država toleriše poslovanje u sivoj zoni znatno je veći nego 2017. godine. Naime, početkom ove godine takvo uverenje imalo je 36 odsto privrednika, dok ih je pre dve godine bilo 20 odsto, ili svaki peti.

Privrednici koji su učestovali u istraživanju ocenjuju da je u građevinarstvu čak 53 odsto sive ekonomije, u trgovini 41 procenat, ugostiteljstvu 38, a u advokatskim uslugama 32. U zdravstvenim uslugama taj procenat je 18, zanatskim uslugama i popravkama 17 odsto, poljoprivredi i prehrambenoj industriji 16, transportu 12, tekstilnoj industriji 11 i u drugim delatnostima šest procenata.

Svaki treći privrednik istakao je da bi prijavio firmu koja posluje u sivoj zoni nadležnim organima, a to bi pre svega bila Poreska inspekcija, a potom Tržišna. Nadležnoj inspekciji nelegalne firme prijavilo bi 11 odsto privrednika, Inspekciji rada njih osam odsto, MUP-u sedam procenata, dok bi dva procenta privrednika tu pojavu prijavilo Veterinarskoj inspekciji.

siva zona

Neophodno smanjiti poreze
Potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i rukovodilac Odeljenja za poreske i pravne poslove u kompaniji KPMG Igor Lončarević ističe da smanjenje poreskog opterećenja rada i podsticajne mere za legalno poslovanje nasuprot represivnim ostaju jedan od prioriteta privrede i Saveza za fer konkurenciju.

– Očekujemo da se to reflektuje u novom nacionalnom programu i akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije, koji Vlada Srbije treba da usvoji do kraja marta – naveo je Lončarević.

NALED-ovo poslednje istraživanje pokazalo je i da svaki drugi privrednik veruje u to da će preduzeće koje posluje u sivoj zoni biti otkriveno, dok svaki četvrti smatra da će, nakon što bude otkriveno, biti i kažnjeno, a petina veruje da će ta kazna biti naplaćena. Verovatnoću da će firma koja posluje u sivoj zoni jednom biti otkrivena iskazalo je 47 odsto ispitanih privrednika.

Privrednici su u pomenutom istraživanju većinom izneli stav da u značajnoj meri izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa na zarade – 62 odsto, zatim lokalne i republičke takse, ekološke, komunalne i one za građevinsko zemljište – 45 odsto, porez na dobit – 41, PDV – 32, carine – 14, akcize – 13 odsto i ostalo devet procenata. Dakle, najviše se izbegava plaćanje poreza i doprinosa na zarade, što, inače, privrednici smatraju glavnim uzrokom sive ekonomije i traže da se oni smanje.

Od 252 preduzeća koja su učestvovala u istraživanju, oko 73 odsto privrednika izjavilo je da svojim radnicima uplaćuju pune doprinose, 27 odsto njih navelo je da to čini delimično, s tim što je bilo i osam odsto onih koji uopšte ne plaćaju doprinose radnicima. Čak 89 odsto privrednika istaklo je da njihovi radnici imaju stalne ugovore o radu, a samo jedan procenat je priznao da ima radnike koji trenutno rade bez ugovora.

 

dnevnik.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh