Izbor urednika

Plastika za šoping, keš za suvenire! NAJSKUPLJE JE PODIZANJE DEVIZA SA BANKOMATA.

Najskuplje je podizanje deviza s bankomata ili na šalteru banke, a najpovoljnije direktno plaćanje robe i usluga s deviznog računa

Sezona odmora i priprema za letovanje u inostranstvo pred građane stavlja dilemu koliko deviza poneti sa sobom, tj. koliko košta korišćenje platnih kartica u stranim zemljama.

Pravila plaćanja u inostranstvu nisu se bitno promenila, ali nije naodmet podsetiti da je, radi izbegavanja plaćanja nepovoljnih kursnih razlika i provizija banaka, najbolje u srpskim menjačnicama kupiti devize koje planirate da potrošite barem za sitnice poput plaćanja suvenira, sladoleda ili pića na plaži.

Banke naplaćuju svako provlačenje kartica, a u inostranstvu je to još skuplje nego u zemlji, što automatski poskupljuje odmor. Zato je najbolje u stranoj zemlji nositi devize i plaćati u kešu - izričit je Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.

Ipak, ako ne volite da nosite keš iz bezbednosnih ili drugih razloga, ili volite da šopingujete, osnovno pravilo glasi da preko grane provlačite debitne kartice bilo za plaćanje robe i usluga kod trgovaca preko POS terminala, bilo da dižete keš s bankomata ili šaltera, jer su provizije za njih povoljnije nego za korišćenje kreditnih kartica.

GUBITAK KARTICE ODMAH PRIJAVITE BANCI
Ako bankomat proguta karticu u inostranstvu, izgubite je ili vam je ukradu, važno je da to odmah prijavite svojoj banci kako bi je blokirala i sprečila zloupotrebe. Novu karticu dobićete tek po povratku u ekspozituri svoje banke u Srbiji, zbog čega je ipak korisno imati nešto keša kod sebe, ali pri ruci imati i broj banke na koji treba prijaviti nestanak kartice.

Budući da su kartice uglavnom vezane za dinarski tekući račun, najpoželjnije bi bilo da za tu karticu vežete i devizni račun, sa koga će se direktno naplaćivati transakcije obavljene u inostranstvu, i na taj način ćete izbeći trošak konverzije valute.

Treba znati i da se prilikom direktnog plaćanja debitnom karticom provizija uglavnom ne naplaćuje, a u slučajevima kada ona postoji, a što zavisi od vrste kartice i same banke, znatno je niža od provizije za korišćenje bankomata ili podizanja gotovine na šalteru banke.

Ove provizije za debitne kartice uglavnom se kreću od dva do tri odsto podignute sume, ili minimalno dva do 10 evra u zavisnosti od vrste kartice i banke. To znači da biste na podignutih 1.000 evra sa bankomata platili proviziju od 20 do 30 evra, dok biste za konverziju te sume banci platili oko 1.700 dinara više nego da ste tih 1.000 evra kupili u srpskoj menjačnici.

Inače, u inostranstvu se mogu koristi gotovo sve platne kartice koje izdaju poslovne banke u Srbiji, a to su "viza", "masterkard", "maestro" i "amerikan ekspres". Domaću "dinakard" možete koristi ukoliko prethodno od svog izdavaoca zatražite da vam izda karticu "dinakard" sa internacionalnom upotrebom, koji ćete moći da koristite na prodajnim mestima i bankomatima koji nose oznaku prihvatnih mreža Diskaver, Dajners ili Puls.

SAVETI

1. Informišite se u banci koliki je maksimalni limit koji dnevno možete podići sa kartice u inostranstvu.
2. Najbolje je da plaćanje u inostranstvu obavite karticom vezanom za devizni račun jer za većinu kartica ne postoji provizija pri plaćanju.
3. Povoljnije je i plaćanje karticom vezanom za dinarski račun nego da vam trgovac u inostranstvu ponudi konverziju valuta na licu mesta.
4. Keš u inostranstvu dižite na bankomatu koristeći debitnu, a ne kreditnu karticu, jer su provizije niže.
5. Čuvajte PIN, ne nosite ga zajedno sa karticom i nemojte ga saopštavati drugoj osobi.
6. Sačuvajte račune i slipove dok transakcija ne bude proknjižena.

kurir.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.