linuxPrema nedavno objavljenom istraživanju, čak 46 odsto firmi u Srbiji nema ni jedan internet kanal. Ta privredna društva nisu prisutna na internetu. Nemaju web sajt. Prema zakonu, ona nisu u obavezi da imaju svoju internet prezentaciju.

 Mnoge firme, poput nekih manjih prodavnica nemaju svoje portale, jer komšije svakako znaju za njih. Međutim, u poslednje vreme veliki broj zanatlija se odlučuje da svoje usluge predstavi i u virtuelnom "poslovnom prostoru".

Do pre par godina samo najelitniji frizerski saloni su imali svoju web stranicu. Danas to više nije slučaj. Pa čak i vulkanizeri, majstori svih profila, preko interneta dobijaju većinu svojih mušterija. Interent prodaja "iz fotelje" je doživela vrhunac.

Preuznajući promene koje nastaju i trend koji se munjevitom brzinom širi na prostoru Srbije, sve je veći broj pojedinaca ali i firmi kojima je izrada sajtova samo jedan deo ponude koju imaju.

Međutim, brojka od 46 odsto privrednih društava, koji navodi portal itrešenja.com, i dalje nas pozicionira na dnu evropske lestvice. Sličan procenat je i sa zemljama regiona.

Kako je nedavno pisao Dnevnik, Agencija za privredne registre, u skladu sa Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usvojenim prošle godine, ustanovila Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika preduzeća. Međutim, još uvek se ne znaju stvarni vlasnici svakog petog privrednog društva.

web sajt

Možda, upravo zbog ovih "nevidljivih" firmi imamo visok procenat firmi koje nemaju svoj sajt. To su uglavnom osnovana pravna lica za "jednokratnu upotrebu".

Ko želi uspešno da posluje, praksa je pokazala, svako privredno društvo mora da ima ima svoju "ličnu kartu" na internet nebu. Sajtovi danas mogu da se urade od 20 do 5.000 evra. Ko je vešt sa programiranjem, može i džabe, a ima i firmi koje to rade besplatno, samo što se privredna društva obavežu da kod njih održavaju svoj portal.

"U Srbiji uglavnom se prave tri vrste sajtova. Osnovini, prezentacioni imaju samo par strana i oni su po pravilu najjeftiniji. Složenije sajtove imaju firme koje se bave on-line trgovinom. Dok u treću grupu sajtova spadaju oni koji su tehnički složeni, a koriste ih velike firme, mediji, državne institucije. Velike firme znaju da zbog jednog proizvoda naprave sajt, koga promovišu par meseci, dok akcija traje", priča Đorđe Vojimirović, iz firme naklik.rs

Prema njegovim rečima, firme tokom vremena nadogradjuju svoje sajtove. To je karakteristično za firme koje se bave trgovinom. Krenu sa 15 strana na sajtu, a onda tokom vremena mogu da imaju čak 700 strana.

"Svaki sajt mora da ima osnovne podatke o firmi, kontakt telefon, mejl, adresu firme, mapu gde se ona nalazi. Naravno treba da se navede čime se konkretno firma bavi. Šta ona nudi korisniku. Dobro je da ima uslugu i proizvod koji nude. Ne bi bilo loše da imaju i reference od korisnika. Uglavnom firme traže i da se objavi istorijat firme", kaže Vojmirović.

Kako Vojmirović objašnjava, kada korisnik uđe na sajt, to je kao da je ušao u nečiju firmu. 

b92.net

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Na vrh