Izbor urednika

Prema nedavnom izveštaju Banke Amerike, da se uložili jedan dolar u bitkoin na početku ove decenije, danas bi to vredelo više od 90.000 dolara.

Bitkoin (KSBT) se trenutno vredi na oko 7000 USD. Iako je ovo mnogo niže od maksimalne cene koju je dostigla pre dve godine (20.000 dolara), značajno je više od nekoliko penija koje je jedan bitkoin koštao pre 10 godina, prenosi CNN.

Bitkoin je i dalje visokorizična investicija, ali je postala najpopularnija i široko prihvaćena kripto valuta u poslednjoj deceniji. Sve je više mesta na kojima se bitcoin prihvata kao sredstvo plaćanja, a nekoliko investicijskih kompanija i sve više menjačnica navode bitcoin kao legitimnu valutu za trgovanje.

Fejsbuk već duže vreme planira lansirati svoju digitalnu valutu pod nazivom "Vaga", što samo pokazuje da kripto valute postaju sve rasprostranjenije i da će sve više investitora obraćati pažnju na njih.

Izveštaj Banke Amerike takođe iznosi nekoliko drugih zanimljivih činjenica o kretanju na tržištu tokom poslednje decenije. Nakon velike globalne finansijske krize s kraja prethodne decenije, tržište se oporavilo, zalihe su porasle na nove visine uprkos američko-kineskom trgovinskom ratu, uprkos napadu predsednika Trampa na Savezne rezerve, neizvesnosti oko Bregzita i ekonomskom padu u Evropi, kao i zbog stalne loše situacije u Japanu.

I dok je bitcoin bio pravi pomak u investiranju u ovoj deceniji, svako ko trguje u Kjotu (lokalnoj valuti Mjanmara) nije imao puno sreće. Etnički sukobi, nasilje i nestabilnost bivše Burme doprineli su tome da svako ko je uložio jedan dolar u kijat početkom 2010. godine danas ima nešto manje od pola procenta.

Kada su u pitanju akcije, Grci su se neprestano borili sa dužničkom krizom u koju su zapali. Investicioni stratezi Banke Amerike Majkl Hartnet i Tom Rikets istakli su u izveštaju da jedan dolar uložen na grčko tržište kapitala u 2010. godini vredi samo sedam centi.

Američka berza je bila najbolja berza na svetu. Jedan dolar uložen u američke akcije na početku 2010. godine vredi oko 3,46 dolara, što je blizu 25 odsto. Američke obveznice takođe zaostaju - i njihova vrednost je udvostručena. S druge strane, sused Grčke - Turska je doživela pad svojih obveznica u poslednjih 10 godina. Jedan dolar uložen u turske obveznice danas vredi 61 cent. Mnoge obveznice više ne stvaraju nikakav prihod investitorima.

Nekoliko centralnih banaka širom sveta dosad je snizilo kamatne stope pa su otišle ispod nule, a sve kako bi podstaklo razvoj problematičnih ekonomija. Kao posledica toga, Benk of Amerika izveštava da se u 2019. godini globalni državni dug povećao na 17 biliona dolara, uz negativne prinose. U 2010. godini nijedna obveznica nije imala negativne prinose.

Brazilska centralna banka bila je najaktivnija u poslednjoj deceniji - snizila je svoje kamatne stope 49 puta ili povećala od 2010. godine. Sa druge strane, Banka Japana bila je "najmiroljubivija", sa samo jednom kamatnom stopom u 2016. godini.

Kako su kamatne stope padale, ulagači su se fokusirali na zlato. Jedan dolar uložen u zlato u 2010. godini vredi 1,34 dolara. Suprotno tome, ulaganje u naftu nije se isplatilo - za jedan dolar uložen u 2010. danas se mogu dobiti 74 centa.

srbijadanas.com

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.