Izbor urednika

U ponudi je najmanje domaćeg krompira pa uglavnom kupujemo uvozni iz Belorusije, Belgije, Holandije i Francuske, a i prebranac sve češće pravimo od pasulja uvoznog iz Etiopije, Kirgistana, Kine i Egipta. Gde su nestali srpski pasulj i krompir?

Sudeći po cenama i ponudi, izgleda da ćemo biti željni domaćeg krompira i pasulja. Kilogram domaćeg krompira na pijacama košta od 60 do 100 dinara, a u prodavnicama onaj iz uvoza na akciji prodaje se za 45 dinara.

Zašto sve više uvozimo najpoznatije srpske povrtarske kulture?

"Imamo proizvodnju krompira koja iz godine u godinu opada i u fizičkom obimu i pogledu broja proizvođača. U poslednjih sedam-osam godina broj proizvođača je skoro prepolovljen. Cena na tržištu krompira zavisi od toga da li imamo izvoz ili uvoz", kaže dr Živko Bugarčević, stručnjak za krompir.

Domaći krompir nema mnogo šanse protiv uvoznog jeftinijeg krompira iz EU i Belorusije, gde države već dugo subvencionišu tu proizvodnju, proizvođači imaju savremenu mehanizaciju i na raspolaganju velika skladišta.

U Srbiji na primer godišnje propadne najmanje 80.000 tona krompira zbog neuslovnog skladištenja.

"Verovatno mnogi misle da je srpski seljak Zapadna Srbija, brdsko-planinsko područje Moravičkog okruga, Zlatiborskog i sve ono što je vezano za brda - što su ranije bili sinonimi dobrog kvaliteta krompira", kaže Bugarčević.

Kaže da imamo savremenu proizvodnju krompira u Vojvodini, sisteme za navodnjavanje, moćnu mehanizaciju, kvalitetno zemljište, kvalitetno seme.

Prodavac na pijaci smatra da bi cena trebalo da bude oko 100 dinara da bi bio zadovoljan.

Tek na nekoliko tezgi na pijaci prodaje se domaći pasulj po ceni do 300 dinara.

Domaći pasulj sa kolenicama tako sada češće pravimo od pasulja iz Etiopije, Kirgistana, Kine ili Egipta. Godišnje za uvoz damo 10.000 evra.

Đorđe Moravčević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da dok smo pasulj gajili sa kukuruzom imali smo dovoljno pasulja, a sada imamo dovoljno kukuruza a nestao nam je pasulj jer ga gajimo u monokulturi.

"Možda bismo voleli da je naše kvalitetnije, suština je da pri uvozu, što država i radi, državni organi kontrolišu tu robu i sve što dođe u prodaju ne bi trebalo da se u mnogome razlikuje od kvaliteta. Bila bi paušalna moja ocena da kažem da je nešto iz uvoza manje kvalitetno od toga šta proizvodi naš poizvođač", istakao je Moravčević.

Više se ni preprodavci na pijaci ne trude da nas ubede da je krompir ivanjički, a pasulj tetovac.

rts.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.