Izbor urednika

Sloboda, samostalnost, fleksibilnost radnog vremena i zarada koja se u IT sektoru za određene poslove kreće od 400 do 6.000 dolara, neke su od prednosti frilensinga, kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, a koji se tim poslom bavi već devet godina.

Dok je većina u IT sektoru zaposlena u manjim ili većim, domaćim ili stranim kompanijama, ovaj mladi Novosađanin svoje klijente pronalazi isključivo preko “upwork” platforme. Na njoj izrađuje veb sajtove, a s obzirom na to da je frilenser u tom poslu, od njega se očekuje svaki deo poslovanja - od pribavljanja projekata, pregovaranja, finansija i izrade projekta.

Na blogu kompanije “NiNet” navedeno je kako je “upwork” najpopularnija platforma za frilensere te da se fraza “upwork”, prema podacima “Google trends”, najviše traži u Bangladešu, Makedoniji i u Srbiji što je dokaz njegove popularnosti na našem tržištu. Naš sagovornik otkriva da najviše radi za Amerikance - oko 90 odsto, a kao mane frilensinga navodi to što se konstantno moraju tražiti novi projekti i neprestano dokazivati i starim i novim klijentima jer je konkurencija, kako kaže, prevelika pa je ponekad mana i ta što sve moraš da radiš sam.

Ovaj devetogodišnji put je bio veoma trnovit i na početku je uvek teško jer nemaš nikakvu referencu i teško je dobiti projekat, a da bi se uopšte takmičio s drugima daješ jednu od nižih ponuda za svoju uslugu kako bi dobio referencu koja će ti kasnije pomoći da dobiješ druge projekte za više novca, kazao je sagovornik.

Kako je dodao, na početku je bio lenj i zarađivao 300 – 400 dolara mesečno, što mi je tada bilo dovoljno jer sam živeo kod roditelja, a i zato što mi je bilo bitno da učim.

Sada se na mesečnom nivou može zaraditi i više od 2.000 dolara, a znam čoveka koji je pre pet – šest godina ovim poslom mesečno zarađivao i do 6.000 dolara, veli naš sagovornik.

Veliki porezi odmažu
Sagovornik "Dnevnika" smatra da država ograničava IT sektor jer su, kako kaže, porezi preveliki. Kao dobar primer pomoći i podrške IT sektoru navodi Ukrajinu koja je, po njegovim rečima, subvencionisala taj sektor i za bavljenje tim poslom stavila porez 10 odsto i time postala najjača država u Evropi po pitanju frilensinga i programiranja.

Novac koji zaradim nigde ne iznosim nego ga trošim ovde u Srbiji, kao i većina ljudi koji se bave programiranjem tako da su promene neophodne, kazao je taj Novosađanin. - Po sadašnjem načinu poslovanja, u poslu kojim se bavim, dužan sam da plaćam državi porez od 48 odsto - što je previše. Sajt na kome radim uzima 20 odsto provizije do određene sume novca. Ipak, od 2020. godine trebalo bi da budu neki novi zakoni pa će biti sve definisano, a u budućnosti planiram da osnujem firmu. Ne vidim smisao ovakvog oporezivanja u IT sektoru, a informatičari su najspecifičnija grupa ljudi koja najlakše može da ode iz ove zemlje tako da je zaista bitno da se nešto promeni.

Kako kaže, trebalo mu je mesec dana i konkurisanih deset prijava kako bi dobio prvi posao. Vremenom je sakupio dobre ocene na “upwork” platformi i počeo bolje da zarađuje. Naime, na tu onlajn platformu se javljaju klijenti iz celog sveta i objavljuju ponude za posao, što mogu da vide svi prijavljeni frilens programeri poput našeg sagovornika. Onda zainteresovani frilenseri tim klijentima pošalju svoju ponudu koja podrazumeva rok završetka projekta, koje tehnologije će se koristiti i koliko usluga košta, nakon čega klijent odlučuje s kim će raditi.

Na tu odluku utiče mnogo faktora, a neki od njih su istorija s prethodnim klijentima, ocene završenih prethodnih projekata, završeni testovi, portfolio i cena, koja je i najbitnija stavka. Mnogo ljudi iz celog sveta rade s frilenserima iz Srbije zato što su naše cene pristupačnije od onih koje naplaćuju frilenseri iz Amerike. Uprkos tome, smatram da frilensera u Srbiji nema mnogo, iako je IT industrija sada jedna od najprofitabilnijih u našoj zemlji, ukazuje naš sagovornik.

Naš sagovornik je prvo pokušao da radi u firmi, što mu se nije dopalo zbog manjka slobode i prisutne rutine koja, kako on kaže, njemu ne odgovara.

Kada si frilenser onda važi pravilo da koliko uložiš u sebe – toliko ti se i vrati. Na moju odluku je uticalo i to što su u firmama manje zarade, što ne mora uvek da znači. Ipak, iz iskustva ljudi koje poznajem, shvatio sam da ljudi više vole da rade u firmama zbog određene sigurnosti, naglasio je on.

dnevnik.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.