Mere štednje koje je Vlada Srbije počela da uvodi od 2012. godine ugrozile su neka od osnovnih socijalnih i ekonomskih prava građana, jedan je od zaključaka Inicijative A 11. Izveštaj ove Inicijative ukazuje i na to da se u Srbiji vodi nedovoljno efikasna borba protiv siromaštva, ljudi iz marginalizovanih grupa teško dolaze do zdravstvene zaštite, dok više od 70 odsto domaćinstava u Srbiji ima probleme s plaćanjem troškova stanovanja.
Pored nekih ljudi većina vas, verovatno, prolazi svakodnevno. Nekada, verovatno, pomislite da su sami krivi za to što i na minus deset i na plus 30 prose, prodaju svoje uspomene ili ono što su našli u kontejneru. Njih je uglavnom gubitak bolje plaćenog posla, bolest ili splet društveno političkih okolnosti tu doveo.
Tako je i sa ovim penzionerom. Na račun mu stiže 26 hiljada dinara. Nešto daje za kredit, nešto za komunalije, pa njemu ne ostane skoro ništa. Operisao je srce, više od hiljadu dinara daje na lekove i sve što želi da izbegne sada je kazna za uličnu prodaju. Zato ne želi da mu se vidi lice.
"Primoran sam da izlazim ovde da zaradim koji dinar, baba mi nigde ne radi i ona je na dijalizu od bubrega. Dodatno plaćam za moje lekove, a za nju da bog sačuva", kaže ovaj penzioner.
Nešto dalje od njega, svoju tezgu ima i Katica Demirović, kojoj je ulična prodaja jedini izvor prihoda. Vrlo često, deo njenog radnog dana čini bežanje od komunalne policije.
"Mi nemamo nikakva prava, evo ovako čitav dan mi se ganjamo sa komunalnom policijom, da bi školovali našu decu i da zaradimo parče leba. I nama nije lako tako da komunalna nas juri, a mi da begamo i svakodnevno mi potrese dobijamo", kazala je Katica.
Ovaj put, verovatno zbog naše kamere, ona i njene koleginice izbegle su kaznu. Obično to nije slučaj, pa mesečno za to mora da plati i po tri kazne od 15 hiljada dinara.
"Bitno da ne idem da kradem, pošteno radim, navikla sam. Bolje da me juri komunalna, nego policija da mi dođe i zatvori me u zatvor da idem", dodala je.
Uverava da kaznu uvek otplati, jer može na rate.
"Non stop nas juri inspekcija, komunalna dolaze ovde, uzimaju nam robe...Pozajmimo pare od nekog drugog i radimo i vraćamo i plaćamo kazne", priča Demirović.
Ovo dvoje ljudi nekada zarade 300, nekada hiljadu, a nekada ni dinar. Sebi mogu da priušte samo puko preživljavanje.
Istraživanja iz 2018. godine pokazuju da tako u Srbiji živi oko milion i 800 hiljada ljudi, ističu iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.
Navode da Srbija nema sveobuhvatnu strategiju za borbu protiv siromaštva, da se donose samo parcijalna rešenja koja onda daju i takav rezultat, poput Uredbe Vlade Srbije iz 2014. godine po kojoj korisnici novčane pomoći moraju da obavljaju društveno koristan rad.
"Pomenuta Uredba o merama socijalnog uključivanja korisnika novčane socijalne pomoći nije donela ništa drugo osim toga da je jedan određeni broj ljudi isključila iz sistema socijalne zaštite, a one druge, koji su ostali u njemu, naterala da besplatno odrađuju svoju socijalnu pomoć zato što je sada prihvaćena teza da su ustvari ljudi koji su korisnici socijalne pomoći neka vrsta društvenih parazita koji žive na našoj grbači", kaže Danilo Čurčić, koordinator A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava.
Ni ostale mere države protiv siromaštva u Srbiji nisu dale dobru, sistemsku podlogu za to da se ono iskoreni, dodaje Ćurčić.
Podseća i da po isteku Strategije za smanjenje siromaštva - nova nije doneta.
Međutim, da bi se promena u pogledu stepena siromaštva jednog društva desila, Ćurčić kaže da je pre svega potrebna promena shvatanja obaveza države prema njenim građankama i građanima.
rs.n1.info.com
Komentari posetilaca
Kako se vrši povraćaj poreza na robu kupljenu u inostranstvu
TRGOVINA SE SELI NA MREŽU: Poslednji podaci centralne banke pokazali rekordan broj elektronskih transakcija
Koliko korisnike koštaju skriveni troškovi banaka?
Tajne privatne kompanije koje kontrolišu vaš život – ko je vlasnik sveta?