laptop racunar hakerAko je rad od kuće ove godine za neke grane postao “trend”, za neke je ova praksa više nametnuto pravilo nego izbor.

Poslodavci i zaposleni su se prilagodili koliko je to bilo moguće novonastalim okolnostima, ali u nekim oblastima, poput proizvodnje, rad od kuće nije bilo moguće organizovati.

Takođe nov model rada pokrenuo je i neke nedoumice u vezi sa zakonskim pravima radnika koji su poslati na rad od kuće pa su se tako mnogi zaposleni žalili da takav rad smatraju diskriminatornim jer poslodavac od njih očekuje da su mu na raspolaganju po ceo dan, da im se uskraćuje traženi godišnji odmor…

I dok poslodavci ukazuju da je zakonska regulativa takva da u nekim situacijama mogu biti na šteti, s druge strane sindikati ukazuju da radnici odlazili da rade od kuće bez bilo kakvog ugovora ili aneksa postojećeg ugovora, te prava i obaveze radnika i poslodavaca nisu bila jasno i u potpunosti regulisana.

Iz resornog ministarstva još na početku pandemije preporučili su da poslodavci gde god za to ima mogućnosti organizuju rad od kuće, ne smanjuju plate i ne otpuštaju radnike.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku u razgovoru za BIZLife portal kaže da su sva predviđanja da rad od kuće može zameniti rad u kancelarijima, prodavnicama, fabrikama u najmanju ruku, prema njegovom mišljenju naivna i da je to moguće samo u nekim sektorima, gde zaposleni rade uz računare i njihovo fizičko prisustvo na terenu nije neophodno, kao i u jednom delu sektora intelektualnih usluga i oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija,

Rajić ukazuje i da postoje ograničenja u zakonskoj regulativi jer Zakon o radu nema razrađene procedure za praćenje učinka zaposlenih putem online platformi i softvera.

“Na primer, poslodavac ne može sprovesti ni disciplinske mere ili uručiti otkaz zaposlenom koji radi od kuće i zanemaruje norme rada postavljene od poslodavca ili čiji je učinak zbog ličnog nemara znatno slabiji”, ističe Rajić.

Dodatni problem predstavlja i pravni aspekt povrede tokom obavljanja rada od kuće ili prilikom izlaska zaposlenog od kuće (kada, na primer, on ode na neki fizički sastanak, u banku, poštu… zbog potreba poslodavca).

Poslodavac ne može znati da li se zaposleni povredio dok je obavljao terenski rad za firmu ili završavao lične poslove i ta dva ne mogu su jasno razdvojiti, a zakonski poslodavac je dužan da snosi štetu nastalu usled eventualnih povreda, navodi Rajić neke od problema.

Rajić podseća da je posle perioda mart-jun sprovedena anketa UNECE (Ekonomska komisija Organizacije UN za Evropu) i Mreže za poslovnu podršku u kojoj je 69,1 odsto poslodavaca odgovorilo da je priroda njihovog posla takva da nije moguće raditi od kuće, a 11,3 procenata je odgovorilo da je delimično moguće organizovati rad kod kuće, ali da jedan deo zaposlenih uvek mora biti i fizički prisutan u firmi u vidu dežurstava ili slično.

Blizu 20 odsto poslodavaca odgovorilo je da se u potpunosti može osloniti na rad od kuće svojih zaposlenih.

Rajić kaže da treba imati u vidu da anketom nisu bili obuhvaćeni oni najmanji, a to su preduzetnici kod kojih rad od kuće gotovo da nije moguć, tako da neke projekcije govore da u ukupnom broju firmi koje mogu organizovati rad od kuće ima svega oko 10 odsto onih koji celokupnu svoju delatnost mogu osloniti na rad od kuće..

Jednostavno struktura naše privrede je takva da zaposleni moraju biti fizički prisutni, kaže Rajić.

rad od kuce

Kako to izgleda u praksi?
Veljko Petrović, menadžer (Client Service Manager) u kompaniji Transcom Worldwide d.o.o. navodi primer da je ta kompanija preuzela plaćanje celokupnih troškova interneta zaposlenima, kao i električne energije (u srazmernom iznosu). Takođe, kompanija je obezbedila kompletnu IT opremu i infrastrukturu za bezbedno rukovanje podacima tokom rada od kuće.

Putni troškovi su obustavljeni jer zaposleni ostaju da rade kod kuće, a sva ostala davanja i nadoknade, bonusi ostali su na nepromenjenom nivou, navodi Petrović primer kako je rad od kuće organizovan u ovoj kompaniji.

“Interni pravilnik o radu je dopunjen i proširen uputstvima kako bi zaposleni i kod kuće imali osnovne smernice za bezbedan rad ne ugrožavajući sopstvenu bezbednost”, kaže Petrović za BIZLife portal.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za BIZLife portal da se od marta pojavilo više problema u vezi organizacije rada od kuće i da je to pokazalo da su neophodne dopune Zakona o radu.

Ističe da je osnovni problem što su radnici odlazili da rade od kuće bez bilo kakovog ugovora ili aneksa postojećeg ugovora, te prava i obaveze radnika i poslodavaca nisu bila regulisani.

Ističe da su zato predstavici ASNS reagovali i uputili zahtev Ministarstvu rada da se pristupi izmeni Zakona o radu i da se preciziraju prava zaposlenih i poslodavaca jer su rad van prostorija poslodavca i rad od kuće dve slične ali različite kategorije i ima dosta nejasnoća i poblematike u praksi.

Radnici su se tom sindikatu žalili na niz problema. Primera radi, imaju jedan računar u kući a više je članova kojima je potreban, do toga da se postavilo pitanje da li će im poslodvac platiti troškove prevoza, topli obrok…

Takođe, pitanje je bilo da li može biti osiguran od povrede, odnosno da li ima pravo na nadoknadu štete, a događale su se i prilikom rada kod kuće koji je zapravo kacelarija, kaže Savić.

Zatim radnici su se žalili na to da rade i po ceo da, da ih poslodvaci zovu posle zvaničnog radnog vremena te da to pokazuje da nije precizirano ni radno vreme, ni dužina pauze.
Kada je reč o zakonskoj regulativi, ekspert za radno pravo Olga Vučković Kićanović za BIZLife objašnjava da Zakon o radu predviđa članom 42 „rad na daljinu“, što može biti i rad od kuće, ali ta mogućnost data je kao jedan oblika rada van prostorija poslodavca, koji poslodavac i zaposleni dobrovoljno zaključuju.

Rad od kuće može se precizirati aneksom ugovora o radu ili rešenjem poslodavca, ako se zaposleni „premešta“ na rad od kuće, ili zaključivanjem ugovora o radu, ako se zasniva takav radni odnos.

Neophodno je definisati radno vreme, vreme pauze, prekovremeni ili smenski rad ako postoji potreba.

Trajanje i periodi radnog vremena mogu se fleksibilno urediti, ali u okviru koji predviđa Zakon o radu.

Sagovornica kaže da su joj se mnogi zaposleni žalili da rad od kuće smatraju diskriminatornim, obzirom da poslodavac od njih očekuje da su mu na “stand by“ ceo dan „kad su već kod kuće“, da moraju iskoristiti godišnji odmor do 30. jula, dok je onima koji rade kod poslodavca taj rok produžen do kraja godine.

Neretko se dešavalo da im se korišćenje odmora ne dozvoljava uz objašnjenje da su bili kod kuće što je za poslodvace sinonim za odmor.

 

bizlife.rs

Dodaj komentar

Nije dozvoljeno vređanje, psovanje niti govor mržnje. Administratori će neprikladne komentare ukloniti bez najave.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari posetilaca

Prijava / Registracija

Na vrh