Izbor urednika

Kao što znamo prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.Kao što znamo prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Međutim, na vrhu hijerarhije akata koji uređuju radne odnose je Zakon o radu. On precizira da kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Dakle, ukoliko opšti akt ili ugovor o radu utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.

Kada je poslodavac dužan da plati otpremninu?

Zakon o radu ustanovio je dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu kod dva razloga prestanka radnog odnosa:
pri odlasku zaposlenog u penziju ikod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom (skraćeno: otkaz zbog tehnološkog viška).

Odlazak u penziju

Zakon o radu je ustanovio dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Treba istaći da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu.
Dakle kolektivni ugovor koji je na snazi kod poslodavca ili pravilnik o radu (ako nema kolektivnog ugovora) određuju visinu otpremnine, s tim da ne mogu da je utvrde u iznosu nižem od zakonom određenog. Ako opšti akt kod poslodavca ne propisuje visinu otpremnine, primenjuje se zakonom utvđen iznos.
Koji je tačno zakonski (to jest minimalni) iznos otpremnine pri odlasku u penziju, odnosno šta se podrazumeva pod „dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku“?
Najpre, navedeni organ je Republički zavod za statistiku, koji jednom mesečno objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ podatke o prosečnoj zaradi na nivou cele države. Objavljeni podatak precizira kolika je neto zarada, kao iznos koji se uplaćuje na račun zaposlenog, i kolika je ukupna, to jest bruto zarada.

Poslodavac ima obavezu da iz bruto zarade zaposlenog odvoji iznose za poreze i doprinose, u skladu sa zakonskim stopama po kojima se plaćaju, da na račune javnih prihoda plati poreze i doprinose iz zarade, te da neto iznos plati zaposlenom na njegov račun. Takođe ima obavezu da na zaradu zaposlenog plati i doprinose na svoj teret.

Kako utvrditi trenutni iznos otpremnine pri odlasku u penziju?

U praksi, da bi se ovi pojmovi razlučili, bruto zarada zaposlenog, koju čini neto zarada zajedno sa porezom i doprinosima koji se iz zarade plaćaju, naziva se „bruto 1“. Kada se na „bruto 1“ dodaju i doprinosi koje poslodavac plaća iz svojih sredstava dobija se „bruto 2“. Dakle „bruto 1“ se računa po formuli: neto zarada+porez i doprinosi iz zarade. „Bruto 2“ se računa po formuli: neto zarada+porez i doprinos iz zarade+doprinosi na zaradu.
U trenutku pisanja ovog teksta poslednji objavljen podatak Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim primanjima jeste od 26.04.2021. godine, a odnosi se na mesec februar 2021. godine. Prema tim podacima prosečna bruto zarada (bruto 1) obračunata za februar 2021. godine iznosila je 85.864 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 62.280 dinara. Dakle, od 85.864 dinara bruto zarade, 23.584 dinara plaćeno je za porez i doprinose, dok je neto zarada u februaru koja je legla na račun prosečno plaćenog radnika bila 62.280 dinara.
Ako uzmemo navedeni poslednji poznat podatak lako dolazimo do računice: zaposlenom kojem radni odnos prestaje zato što je ispunio uslov za ostvarivanje prava na penziju, poslodavac je dužan da isplati otpremninu najmanje u visini od 171.728 dinara (85.864 puta dva).
Republički zavod za statistiku je najavio novo objavljivanje podataka o prosečnim zaradama za 25.05.2021. godine. To znači da sve do tog datuma, a počev od 26.04.2021. godine, primenjuje opisana računica po kojoj je minimalna otpremnina 171.728 dinara.

Šta ako ste tehnološki višak?

Kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Zakon o radu je naveo i takozvani tehnološki višak. U slučaju ovog otkaznog razloga poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu.
Navedena odredba je imperativnog karaktera budući da je propisan i prekršaj poslodavca i novčana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.
Veoma je važno napomenuti da za zaposlenog koji je tehnološki višak isplata otpremnine ne znači gubitak novčane naknade (i uplate doprinosa za socijalno osiguranje) koja mu pripada od Nacionalne službe za zapošljavanje.
Visina otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene (spajanje, pripajanje i odvajanje privrednih subjekata) i promene poslodavca. Relevantno je i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Radi se dakle o kalendarskom vremenu koje je provedeno u radnom odnosu kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu, bez obzira na to da li je reč o radu na određeno ili neodređeno vreme, ili na puno ili nepuno radno vreme. Računa se samo period za koji je postojao zaključen bilo kakav vid ugovora o radu kod poslodavca koji plaća otpremninu, ali se ne računa vreme provedeno u radu van radnog odnosa, čak i ako je reč o poslodavcu koji isplaćuje otpremninu (nije relevantan rad po ugovoru o delu, o privremenim i povremenim poslovima itd.). Takođe, računa se trećina zarade samo za svaku celu godinu rada u radnom odnosu, ali ne i srazmerna isplata za nepunu godinu rada.

Kako se računa otpremnina u ovom slučaju?

Zanimljivo je istaći da za razliku od generalnog pravila da se opštim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi veći obim prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova određenih zakonom, to kod obračunavanja otpremnine nije do kraja slučaj. Tako se ni opštim aktom, ni ugovorom o radu ne može utvrditi duži period za isplatu otpremnine. Primera radi, ne može se utvrditi da se isplaćuje trećina zarade zaposlenog za sve godine rada (što je bilo nekadašnje zakonsko rešenje), a ne samo za vreme provedeno u radu kod poslednjeg poslodavca. Isto tako zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca. Naravno, povoljnije uslove od zakonskih moguće je uvesti na drugi način-primera radi utvrđivanjem da se plaća polovina, a ne trećina zarade po godini rada.

bif.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.