Rad od 55 ili više sati nedeljno, prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), drastično povećava mogućnost smrti od srčanog ili moždanog udara, a tokom epidemije koronavirusa mnogi rade mnogo duže.
Predugo radno vreme vodi do stotine hiljada smrtnih slučajeva svake godine, a u doba pandemije korona virusa mnogi strahuju za svoje radno mesto, tako da se još manje gleda na sat kako bi se zadovoljio poslodavac, navodi se u istraživanju SZO, prenosi danas Dojče vele (Deutsche Welle).
Reč je o prvoj globalnoj analizi u kojoj se istražuje povezanost dužine radnog vremena s pre svega kardiovaskularnim fatalnim slučajevima.
"Raditi 55 sati nedeljno ili čak više od toga predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje", rekla je direktorka Odeljenja za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje SZO Marija Nera i dodala da je potrebno "više akcija i zaštite zaposlenih".
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da je epidemija značajno promenila način rada mnogih ljudi i dodao da je rad od kuće postao norma u mnogim privrednim granama, a to je često uzrok nestajanja granice izmedju kuće i posla.
"Nema tog posla koji je vredan rizika od moždane kapi ili srčane bolesti. Vlade i zaposleni trebalo bi zajedno da se angažuju kako bi se složili oko granica koje bi zaštitile zdravlje radnika", rekao je on.
Istraživanje je utvrdilo da dugačko radno vreme podrazumeva i povećanje rizika od moždanog udara za 35 odsto, a od srčanog za 17 odsto u poredjenju sa osobama koje rade 40 ili čak samo 35 sati nedeljno.
novimagazin.rs
KOMENTARI