Izbor urednika

Najpopularniji termin kada je reč o poslovanju u poslednjoj deceniji je bez ikakve dileme startap. Iako termin ima široko značenje i legitimno obuhvata sve vrste novih biznis ideja, ubedljivo su najzastupljeniji startapi koji imaju veze sa tehnologijom.
Ljudi koji se upuštaju u ovakav vid početka poslovanja vrlo često imaju potpuno drugačiji pogled na preduzetništvo od ostalih preduzetnika.

Po definicija Stiva Blenka, profesora koji je godinama bavi problematikom i metodologijom startapa, postoji šest vrsta startapa:
– Ljudi koji žele da budu „sam svoj gazda“ (frilenseri, web diveloperi, programeri…)

– Oni koji žele da hrane svoju porodicu (zanatlije. Frizeri, stolari, pekari…)

– Oni koji su rođeni da budu veliki (Gugl, Uber, Tviter…). Takvi startapi okupljaju najbolje, skupljaju najviše početnog kapitala i privlače mnogo investitora.

– Oni koju su napravljeni da bi bili kupljeni. To su obično kompanije koje nude svoja softverska rešenja i unapređenja za velike kompanije na polju aplikacija ili softvera.

– Startapi velikih kompanija. Zbog stalnog napredovanja nove tehnologije i novih generacija ovo se nameće kao nužno za odžavanje dominacije i pozicije moći. Stvaranjem manjih kompanija se pruža mogućnost pravljenja veće konkurencije drugima, inovacija, ali i izlazak na druga tržišta.

– Oni koji prave razliku, koji hoće da ostave trag, da poboljšaju svet. Bogaćenje je u ovoj kategoriji potpuno nebitano, već samo opšte dobro.

Najveća tržišta su najbolja za početak

Danas postoji nekoliko desetina hiljada velikih startap kompanija i veoma je važno napomenuti da su najveće kompanije iz sveta tehnologije upravo nastale ovim putem. Najskoriji veliki primeri su Airbnb, Uber, Kikstarter, Snepčet, Spotifaj i mnoge druge. Od 2007. godine broj startap kompanija iz sfere tehnologije se povećao za pedeset odsto. Godišnje se na globalnom nivou pokrene više od trista miliona novih.Očekivano, najjače startap kompanija dolaze iz zemalja najjačih ekonomija sveta, SAD i Kine. Južna Amerika je trenutno najveće rastuća regija u ovom domenu.
Po izveštaju cbinsights danas, širom sveta, postoji 670 startap kompanija koje su dobile status „jednoroga“ (unicorn). Taj status dobijaju kompanije koje su dostigle vrednost jedne milijarde dolara. Više od pedeset odsto ovakvih kompanija se nalazi u SAD. Zajedno sve startap kompanije vrede više od 2,2 triliona dolara.
Najvrednije kompanije su kineske Ant Group-Alipay (150 m) i ByteDance (140 m). Očekuje se da će njihova vrednost u sledećoj proceni, pre izlaska na berzu, biti oko 300 milijardi dolara. Treće i četvrto mesto zauzimaju američke kompanije Stripe (95 m) i SpaceX (74 m). U prvih deset se sem američkih i kineskih nalaze švedska Klarna, brazilski Nubank i singapurski GoTo.
U 2020. godini vebsajt LinkedIn je objavio spisak pedeset najboljih startap kompanija u SAD. Kriterijum je najviše bio određen analizom podataka korisnika ove mreže, uz obaveznu stavku da kompanija mora da bude stara maksimum sedam godina i da ima pedeset zaposlenih. Neke od njih su Better.com, DoorDash, Robinhood, Samsara… Kao i do sada najveći broj kompanija u ovih pedeset je za delatnost imao softverske, internet i finansijske (internet) usluge.
Kao startapi sa najvećom šansom za potencijalnim uspehom navode se oni iz sfere E-trgovine, finansijske tehnologije (sistemi plaćanja i softveri), sajber zaštite (lični podaci, zaštite za banke, privatnost), hrana-voda (organik, brzi zdravi obroci, dostava takve hrane), edukacija (rešenja za učenje, digitalna pomagala, platforme, kursevi…).
Na sajtu startupranking.com se nalazi nešto drugačiji način rangiranja startapova iz celog sveta (bez onih najvećih). Na tom sajtu se vidi da i Srbija ima 83 aktivna startapa. Tri su veoma dobro rangirana. HypeStat, wpData Tables, Amelia…

Poslovanju pristupati oprezno, statistika nije na strani malih

Iako nabrajanje imena najuspešnijih kompanija daje veoma veliki optimizam u nekom eventualnom budućem pokretanju nekog vida startapa, važno je napomenuti da ih više od devedeset odsto propada. Istraživanja SBA (Small Business Administration) su pokazala da više od dvadeset odsto propadne prve godine.
Kao najveći razlog za propadanje navode se ostajanje bez novca i investicija, konkurencija, porezi, loš tajming, loše tržište, manjak ekspertize iz odredjene oblasti, loš marketing, loše partnerstvo i drugo. Stručnjaci u narednom periodu predvidjaju značajan porast vrednosti postojećih i masovno stvaranje novih startapova kao odgovor na postojeću krizu izazvanu pandemijom.

rs.n1info.com

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.