Izbor urednika

Od 1.000 listiranih kompanija sa najvećim prometom u Srbiji, deset odsto njih isplaćivalo je tokom prošle godine u proseku samo minimalne zarade svojim zaposlenima, odnosno bruto iznos do 42.963 dinara, pokazuju podaci koje je za portal Biznis.rs obradila regionalna bonitetna kuća CompanyWall.
Oko 20 odsto kompanija sa liste prvih 1.000 po prometu svojim zaposlenima je u proseku plaćalo do 70.000 dinara bruto, odnosno oko 50.000 dinara neto.Ukupno oko 23 odsto firmi u Srbiji sa ove liste zaposlenima je prosečno isplaćivalo mesečnu zaradu od 70.000 do 100.000 dinara bruto, odnosno do 70.000 dinara neto.

Sličan procenat kompanija sa liste 1.000 onih sa najvećim prometom beležilo je prosečnu zaradu svojih zaposlenih do 100.000 dinara neto.
Oko 15 odsto poslodavaca sa liste u poslovnim rezultatima beleži da zaposleni kod njih imaju između 100.000 i 150.000 dinara, dok oko 100 firmi u Srbiji koje imaju najveći promet zaposlenima u proseku isplaćuje više od 150.000 dinara bruto.

Kako je u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, tokom prošle godine minimalna zarada iznosila bruto 4.062,51 kune (541 evro), dok je u neto iznosu bila 3.250 kuna (oko 433 evra).
U ovoj državi oko pet odsto poslodavaca sa liste 1.000 kompanija sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplaćuje tek minimalac. Iznos do 1.000 evra bruto, odnosno do 7.500 kuna imaju zaposleni u oko 17 odsto firmi sa liste 1.000 onih koji su najviše prihodovali u 2020. godini.
Do 10.000 kuna bruto plate (1.330 evra) ima nešto više od 25 odsto radnika u firmama sa liste, a tek desetak odsto ovih preduzeća beleže prosečne zarade do 15.000 kuna bruto.

Slovenija

U Sloveniji je prošle godine minimalna bruto zarada bila 940,58 evra bruto (oko 700 evra neto). Sa posmatrane liste 1.000 firmi sa najvećim prometom u prošloj godini, svega je nekoliko procenata onih koji su svojim zaposlenima, u proseku, davali iznose blizu minimalca.
Oko 12 odsto slovenačkih poslodavaca sa ove liste isplaćuje platu koja je, u toku prošle godine, bila u nivou prosečne za ovu državu – oko 1.200 evra bruto.
Nešto preko 42 odsto slovenačkih poslodavaca je u prošloj godini isplatilo mesečnu bruto platu oko 2.000 evra. Oko 18 vlasnika firmi sa najvećim prometom u Sloveniji isplatilo je u 2020. godini svojim zaposlenima bruto platu preko 2.500 evra.
Plate između 2.500 evra i 3.500 evra imali su u proseku zaposleni u skoro 15 odsto firmi. Svi preostali, u oko osam odsto preduzeća, imali su zarade koje premašuju 3.500 evra bruto, odnosno skoro su trostruko veće od prosečnih zarada.

Uticaj pandemije

Podaci za Srbiju posle godinu i po dana borbe za pandemijom su, prema proceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojana Stanića, zadovoljavajući.
„Prema redovnoj anketi Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji, koju sprovodi Privredna komora Srbije, više od polovine ispitanika (54 odsto) je u drugom kvartalu tekuće godine zabeležilo rast prometa, skoro trećina (31 odsto) je ostvarila isti nivo prometa, dok je kod svega 15 odsto anketiranih promet smanjen. U poređenju sa rezultatima istraživanja za isti period prethodne godine, u drugom kvartalu 2021. godine je vidljiv snažan oporavak anketiranih. Za treći kvartal 2021. godine čak 85 odsto anketiranih očekuje isti ili veći promet, a svega 15 odsto ispitanika očekuje smanjenje prometa“, objašnjava Stanić.

Generalni direktor Privredne komore Slovenije Aleš Kantaruti, na pitanje portala Biznis.rs da li je korona kriza negativno uticala na visinu isplaćenih zarada u Sloveniji, odgovara da se to ne može zaključiti na osnovu dostupnih podataka.
„U junu su plate porasle za čak šest odsto na godišnjem nivou. Ipak, moramo biti oprezni, jer su zaposleni koji su radili sa skraćenim radnim vremenom ili su bili poslati na čekanje, dobili nižu zaradu, za oko deset do 20 odsto. S druge strane, određeni zaposleni su primali mnogo veće plate, uglavnom zbog dodataka za izloženost opasnostima na poslu. To su zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. U privatnom sektoru, dinamika plata je prilično prigušena, uprkos nedostatku zaposlenih u građevinarstvu, transportu, industriji, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti“, navodi Kantaruti.
On, međutim, dodaje da je procena da u kraćem vremenskom periodu u Sloveniji nema prostora za dalja povećanja plata.
„Vanredne isplate za zdravstvenu i socijalnu zaštitu su privremene. Mnogo zavisi od sindikata javnog sektora, ali niska nezaposlenost u privatnom sektoru u prošlosti nije dovela do velikog povećanja plata“, konstatuje generalni direktor Privredne komore Slovenije i podseća da se poslodavci u ovoj državi susreću sa problemom nedostatka kadrova posebno u građevinarstvu, industriji, saobraćaju, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti.
I u Hrvatskoj nedostaju adekvatni kadrovi, podseća Damir Zorić, glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP).
„Domaći nezaposleni najčešće spadaju u tzv. kontigent teško zapošljivih. Dalji problem je demografske prirode, budući da je i Hrvatska izložena talasu iseljavanja, posebno mlađe populacije. Poslednjih godinu-dve beleži se značajan povratak i zapošljavanje u Hrvatskoj. Traže se ugostitelji, hotelijeri, građevinari, radnici u agraru. Novim Zakonom o strancima ukinute su kvote za zapošljavanje strane radne snage, pa sada poslodavci mogu stranu radnu snagu dovoditi bez ograničenja. Dolaze ne samo sezonski radnici, već i na duže radnici, posebno u građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, uslužnim delatnostima. Broj stranih radnika, uključujući sezonce, sada se približava brojci od oko 100.000 ljudi. Dolaze iz susednih zemalja – BiH, Srbije, Makedonije, ali i iz dalekih zemalja poput Indije, Filipina i slično“, navodi Zorić.
On ističe da Hrvatska danas ima 56.000 više osiguranika koji plaćaju penziono i zdravstveno osiguranje, nego u 2020. godini, što znači da se poslovni sektor prilagodio poslovanju u pandemijskoj krizi i beleži rast zaposlenosti, čak i ako uporedimo „mirnodopsku“ 2019. godinu.

rs.n1info.com

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.