Izbor urednika

Oko 30 odsto firmi prijavilo je pad u profitu, prihodima i tražnji za proizvodima i uslugama, što je znatno bolji rezultat u odnosu na prošlu godinu kada je takve ocene iznela polovina privrednika.Oko 30 odsto firmi prijavilo je pad u profitu, prihodima i tražnji za proizvodima i uslugama, što je znatno bolji rezultat u odnosu na prošlu godinu kada je takve ocene iznela polovina privrednika.

Veći pad prihoda prijavljuju mikro, mala i srednja preduzeća koja su osetno teže pogođena krizom – izjavila je Dragana Stanojević iz USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj, predstavljajući ovogodišnje rezultate ankete u kojoj su učestvovali predstavnici hiljadu firmi.
Prema oceni privrednika, pandemija i dalje ugrožava sve segmente poslovanja a najteže su pogođeni planovi za dalje investicije, zatim likvidnost, dok su na trećem mestu problemi u lancu snabdevanja, između proizvođača i kupaca što muči i globalnu ekonomiju. Optimizam i očekivanja privrede od naredne godine veća su u odnosu na prethodnu godinu iako je i dalje prisutan oprez.– U oceni transparentnosti i predvidljivosti, privrednici su se izjasnili slično kao i prošle godine – ne smatraju da se taj segment poboljšava. Prvi put od 2013. godine, procenat onih koji smatraju da se teret zakona i propisa nije smanjio, prešao je polovinu. Takođe, u odnosu na prethodne ankete, nešto je manji broj onih koji misle da je rad administracije i državne uprave efikasniji. Takođe, više od polovine privrednika smatra da se njihova mogućnost da učestvuju u konceptu i sprovođenju reformi nije poboljšala i da je javno privatni dijalog slabijeg intenziteta nego što je bio ranijih godina – rekla je Stanojević i naglasila da je dostupnost informacija i kontinuirana komunikacija između države i privrede potrebna i u najboljim vremenima, a dok traje kriza, to su neophodni sastojci za svakodnevno poslovanje i privredni rast.

Privreda je i ove godine povoljno ocenila procedure za zapošljavanje, inspekcijski nadzor u delu koji se odnosi na kontrolne liste i savetodavne inspekcijske procedure a zanimljivo je naglasiti, istakla je Stanojević, da ove godine prvi put manje od polovine ispitanika smatra da siva ekonomija negativno utiče na njihovo poslovanje. S druge strane najveći problem i najgoru ocenu dobila je visina poreza i doprinosa.
– Manjak finansijskih sredstava negativno utiče na konkurentnost srpske privrede, a tesno ga prati pravna nesigurnost usled nejasnih i netransparentno donetih propisa kao i nelojalna konkurencija. Takođe, dve trećine srpske privrede ima potrebu za investiranjem ali veliki broj kompanija ili nema dobar pristup sredstvima ili se plaši neizvesnosti koju sa sobom donosi kriza. Najveći broj srpskih firmi želi da uloži u osnovna sredstva, nekretnine ili opremu ali ohrabruje činjenica da gotovo trećina ove godine smatra kako je potrebno investiranje u obuke i razvoj zaposlenih, u približavanje digitalnim modelima poslovanja i korišćenje novih tehnologija dok svaka deseta želi da ojača sektor istraživanja i razvoja, što se ranije više doživljavalo kao luksuz – istakla je Stanojević.
O rezultatima ankete na prezentaciji govorio je Entoni Godfri, ambasador SAD u Srbiji koji je istakao da je ponosan zbog rasta srpske privrede i na to što država pravovremeno odgovara na zahteve koji dolaze iz sfere biznisa. Ukazao je na značaj USAID-ovih projekata u Srbiji, posebno na dobre rezultate kod zakonodavstva u oblasti rada i inspekcijama koje sada imaju znatno jasnije nadležnosti. On je naglasio da je pandemija otežala poslovanje, ali da je naša ekonomija pokazala fleksibilnost i spremnost da pređe na nove, digitalne modele.
Za Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, najvažnije je to što pandemija nije zaustavila ni domaće ni strane investicije, da je iz prošlogodišnjih finansijskih izveštaja vidljiv rast, konsolidacija firmi i pad neto gubitaka što ukazuje da je država dobro odgovorila na zahteve privrede.

Širokopojasni internet
Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, istakla je da je pandemija podstakla sektor elektronske trgovine, a potreba većeg obima digitalizacije usloviće i brzi razvoj infrastrukture. Ministarstvo će, naglasila je, posebno raditi na razvoju širokopojasne digitalne mreže u ruralnim sredinama, što je višegodišnji projekat koji bi za oko 600.000 domaćinstava širom Srbije trebalo da omogući kvalitetniju mrežu.

danas.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.