Izbor urednika

Javni beležnik donosi rešenje o nasleđivanju kada utvrdi koja imovina ostavioca čini njegovu zaostavštinu i ko su njegovi naslednici. Rešenje o nasleđivanju se dostavlja svim naslednicima, legatarima i drugim licima koja su tokom ostavinskog postupka istakli zahteve iz zaostavštine, a po pravnosnažnosti isto rešenje se dostavlja i organu uprave. Posle pravnosažnosti ostavinskog rešenja mogu da se pojave nove činjenice, međutim, ostavinski postupak se neće ponovo sprovoditi čak i kad postoje uslovi za ponavljanje postupka, već se stranke upućuju da u parnici ostvaruju svoja prava. Naknadno pronađena imovina neće se ponovo raspravljati, već će biti doneta odluka da se ta imovina raspodeli u skladu sa osnovnim ostavinskim rešenjem i to putem dopunskog rešenja.

Ukoliko se nakon pravnosnažnosti rešenja naknadno pronađe testament, javni beležnik ili sud će proglasiti novopronađeni testament, ali neće raspravljati ponovo zaostavštinu. Umesto toga, zainteresovano lice će se obavestiti o proglašenju testamenta i upozoriti da može svoja prava da ostvaruje u parničnom postupku.
U slučaju da se nakon pravnosnažnosti rešenja pojavi novi naslednik neće se ponovo raspravljati zaostavština, već će se uputiti da u parnici ostvaruje svoja prava.

Ugovor o doživotnom izdržavanju isključuje nužni deo
Glavna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života jeste da imovina koja je njihov predmet ne ulazi u zaostavštinu lica koje na ovaj način njome raspolaže. Tu imovinu naslednici ne nasleđuju i iz nje ne mogu potraživati ni nužni deo. U tom smislu ovi ugovori utiču na ostavinski postupak.
Za zaključenje ovih ugovora predviđena je stroga forma - on mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, pri čemu je javni beležnik dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca i da se njome ne mogu namiriti zakonski naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav.Ako je ostavinski postupak pokrenut iza primaoca izdržavanja, davalac izdržavanja treba da prijavi u toj ostavini ugovor o doživotnom izdržavanju, ali ta imovina svakako ne ulazi u zaostavštinu. Ukoliko neko lice koje pretenduje na nasleđe osporava taj ugovor o doživotnom izdržavanju, takvo lice ima mogućnost da u posebnom parničnom postupku ostvari svoja prava. Time se ne prekida ostavinski postupak, jer ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo u trenutku smrti izdržavanog lica.

Tarifa javnog beležnika u ostavinskom postupku

Javnobeležničkom tarifom javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine utvrđena je visina nagrade i naknade troškova javnog beležnika u postupku raspravljanja zaostavštine, način utvrđivanja vrednosti osnovice za obračun nagrade, i obračun i naplata nagrade za rad i naknade troškova javnog beležnika.
Nagradu i troškove utvrđuje i obračunava javni beležnik i naplaćuje od stranaka, a pri tome je dužan da u rešenju kojim odlučuje obrazloži odluku o nagradi i troškovima.
Pod troškovima u postupku za raspravljanje zaostavštine smatraju se i troškovi dostavljanja poziva i pismena strankama, poreskim organima i sudu. Troškovi u postupku za raspravljanje zaostavštine utvrđuju se u fiksnom iznosu, u visini od tri boda po svakoj stranci koja učestvuje u postupku (bod je 150 dinara plus PDV).
Što se tiče nagrade koja se plaća javnom beležniku za preduzimanje svih radnji u postupku za raspravljanje zaostavštine, osnovica za obračun nagrade je tržišna vrednost zaostavštine, umanjena za ostaviočeve dugove.

Kako se utvrđuje tržišna vrednost zaostavštine

Javni beležnik utvrđuje tržišnu vrednost zaostavštine na osnovu podataka nadležnih organa, kao što je procena vrednosti Poreske uprave za konkretnu ili sličnu stvar, procenjene vrednosti osiguravajućih društava, cena postignutih u postupku javne prodaje i slično.
Kada je vrednost zaostavštine do 150.000 dinara, javnom beležniku pripada nagrada od 20 bodova, što iznosi 3.600 dinara. Za vrednost zaostavštine do 600.000, nagrada javnom beležniku iznosi 40 bodova, što je 7.200 dinara, itd. Ove skale, koja se nalazi u javnom dokumentu - Javnobeležničkoj tarifi za poverene poslove, dužni su da se pridržavaju svi javni beležnici.
Za raspravljanje zaostavštine vredne od sedam do deset miliona dinara, nagrada javnom beležniku je 300 bodova (54.000 dinara), a ako vrednost zaostavštine prelazi deset miliona nagrada se povećava za 20 bodova (3.600 dinara) za svaki započeti milion vrednosti zaostavštine, s tim što ukupna nagrada ne može biti veća od 400 bodova (72.000). To znači da nagrada javnom beležniku iznosi 72.000 dinara za vrednost zaostavštine od 15 miliona dinara i više.

Sastavljanje smrtovnice košta 3.600 dinara
Ukoliko javnom beležniku nije povereno vođenje postupka za raspravljanje zaostavštine, ali jeste povereno sastavljanje smrtovnice, odnosno ako javni beležnik preduzme radnje popisa i procene zaostavštine ili donese rešenje o privremenim merama za obezbeđenje zaostavštine, za to mu pripada posebna nagrada od po 20 bodova (3.600 dinara).
U Javnobeležničkoj komori Srbije ističu da od svakog iznosa koji naplati strankama i u ovom i u svim ostalim postupcima, javni beležnik isplaćuje PDV, 30 odsto doprinosa za poboljšanje materijalnog položaja zaposenih u pravosuđu, porez na dobit i porez na dohodak. Kako se dalje navodi, javnom beležniku od naplaćenog iznosa ostaje ostaje između 25 i 30 odsto, od čega plaća troškove kancelarije (zakup, komunalije, oprema, potrošni materijal…), zarade i doprinose za zaposlene, kao i obavezno osiguranje.

rs.n1info.com

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.