Izbor urednika

Negde u toku ove godine u rad će biti pušten istorijski solarni panel. Bilo na malom krovu ili na velikim postrijenjima u pustinji, taj panel će pomoći da se prevaziđe prag proizvodnje od jednog teravata iz solarnih izvora.

Početkom ovog veka ukupni kapacitet solarnih panela (na globalnom nivou) meren je u kilovatima. Da bi se dostigao teravat, koji se sastoji od 1.000 gigavata (odnosno milijardu kilovata), svetu je bilo potrebno više od dve decenije. Ipak, za sledeći teravat biće potreban samo delić tog vremena.
Ovo je rezultat svetske trke za smanjenje troškova. Subvencije u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama podstakle su kompanije da intenziviraju proizvodnju iz solarnih izvora. Niskobudžetna proizvodnja se ukorenila u Kini. Sve to je uticalo na transformaciju vetra i solarne energije od najskupljih načina za proizvodnju električne energije do najjeftinijeg, piše Bloomberg.

Međutim, pristup čistoj energiji bio je relativan luksuz. Pet najvećih svetskih ekonomija – SAD, Kina, Japan, Nemačka i Velika Britanija – čine manje od polovine svetske populacije. S druge strane, prema istraživačima u sektoru za čistu energiju u kompaniji BloombergNEF, one poseduju oko dve trećine solarnih panela i vetroturbina. Te nacije su apsorbovale više od 40 odsto novih solarnih kapaciteta dodatih prošle godine i više od 45 odsto energije vetra.

Izuzimajući Kinu, udeo SAD, Japana, Nemačke i Velike Britanije i dalje iznosi više od četvrtine svih vetroelektrana i solarnih panela koji su uključeni u energetske sisteme prošle godine. U ovim zemljama živi samo sedam odsto ljudi na svetu, a proizvodi se oko 20 odsto emisije gasova staklene bašte.

Da bi svetska energetska tranzicija bila uspešna, sledeći teravat solarne energije moraće da bude raspoređen po zemljama koje još uvek nisu iskoristile veliki deo svog potencijala. Dakle, sledeći talas treba da stigne do mesta koja uopšte nemaju dovoljno energije. Alternativa je da se fosilnim gorivima podmire rastuće energetske potrebe ekonomija u razvoju i njihovih stanovnika.
Sredstva za čistu energiju koja idu zemljama u razvoju u 2020. godini smanjena su za osam odsto, na manje od 150 milijardi dolara, prema Međunarodnoj energetskoj agenciji. Da bi svet dostigao cilj neto nulte emisije do 2050. godine, taj iznos će morati da bude veći za sedam puta, na više od trilion dolara do kraja decenije.

biznis.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.