Izbor urednika

Menadžerski sindrom, "burnout", izgaranje na poslu karakterističan je za ljude na odgovornim i rukovodećim pozicijama (lidere, menadžere, direktore,  preduzetnike), zapravo za sve ljude koji se zbog previše odgovornosti, neizvesnosti i premalo vremena nalaze u hroničnom stresu koji može da izazive psihofizičke posledice, kaže Ljubica Bogetić – psiholog i psihoterapeut. Menadžerski sindrom, "burnout", izgaranje na poslu karakterističan je za ljude na odgovornim i rukovodećim pozicijama (lidere, menadžere, direktore,  preduzetnike), zapravo za sve ljude koji se zbog previše odgovornosti, neizvesnosti i premalo vremena nalaze u hroničnom stresu koji može da izazive psihofizičke posledice, kaže Ljubica Bogetić – psiholog i psihoterapeut. 

"Danas se taj sindrom proširuje ne samo na rukovodeće pozicije već na sve radnike koji se osećaju preopterećeni zahtevima i obimom posla i nedostatkom vremena. Jedna posebna kategorija ljudi su roditelji na rukovodećim pozicijama, naročito majke, koje imaju i kući i na poslu previše obaveza", kaže ona.
Ti sindromi mogu da budu razne psihosomatske tegobe: visok ili previše nizak krvni prtisak, glavobolja, tahikardija, nesvestica, vrtoglavica, bol u stomaku, hroničan premor, ali i psihičke tegobe poput povišene anksioznosti, paničnih napada, opsesivno-kompulsivnih poremećaja.
Šumska terapija je poznata od davnina, može da pomogne ljudima da lakše "prebrode" stersne situacije.
Još su u Japanu osmislili izraz “kupanje u šumskom vazduhu” jer su smatrali da drveće i biljke u šumi ispuštaju fitonicide i negativne jone koji su prirodni metod za jačanje imuniteta, poboljšanja zdravlja i smanjenje stresa, kao i pozitivno delovanje na hormone u telu, kaže Ljubica. 
Boravak u prirodi je izuzetno koristan naročito ljudima koji žive u gradovima i koji su puno vremena za računarom. 

 Šumska terapija podrazumeva psihoterapiju kroz šetnju u šumi zatim određene psiho fizičke vežbe i meditaciju u šumskom okruženju, kaže ona.
 "Liderske pozicije podrazumevaju i razvoj meta sposobnosti poput emocionalnih i socijalnih veština. Jedna od komponenti emocionalne inteligencije je i kontrola emocija kao i stresa. To ne znači da stresa neće biti, već da je suština da ljudi nauče da razlikuju pozitivan stres od toksičnog a zatim i veštine upravljanja svojim emocijama i vremenom", kaže Ljubica.Kako rešiti stresne situacije ako propadnu planovi i sve se promeni?
"To se svakodnevno dešava, neizvesnost je jedno osećanje koje je stalno prisutno i koje najviše iscrpljuje većinu ljudi. Postoje one situacije na koje možemo da utičemo i na koje ne možemo. Suština je u razlikovanju jednih od drugih. Problema će uvek biti na poslu i u životu, ali ljudi mogu da uče kako da lakše prevazilaze i rešavaju svakodnevene probleme", kaže ona.
Na treningu upravljanja stresom, pema njenoj napomeni, ljudi uče i vežbaju određene tehnike koje mogu da im pomognu u svakodnevnoj borbi i neizvesnosti kako na poslu tako i u privatnom životu. Neke od tehnika se odnose na prepoznavanje sopstvenih emocija i njihovo kontrolisanje, na mentalni stav koji imaju prema određenim životnim situacijama.
Konflikti su jedna od veoma čestih situacija u poslovnom okruženju. Smatra se da je toksična atmosfera na poslu jedan od najvećih uzroka stresa na radnom mestu. 
"Nažalost, na radnom okruženju vladaju igre moći, prevare i neproduktivni konflikti, što sve utiče na  produktivnost posla. Teško je iz korena sve to promeniti, ali moguće je postepeno menjati sebe, zatim svoje okruženje", ukazuje Ljubica Bogetić.

novaekonomija.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.