Izbor urednika

U prvom izdanju Sive knjige inovacija, koju je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kreirala u cilju unapređenja uslova poslovanja za inovativno i visokotehnološko preduzetništvo, postoji niz finansijskih preporuka. Predlaže se da bude omogućeno finansiranje startapova putem nebankarskih mikrofinansijskih institucija, da se regulatorno uredi mikrofinansiranje i ulaganje penzijskih fondova u društva sa ograničenom odgovornošću, kao i hibridni model ulaganja.

„Tržište kapitala je sredstvo, a ne cilj, odnosno cilj je da se razviju novi startapi koji daju dobre poslove, inovacije i podižu Srbiju na lestvici industrijske vrednosti. Ako dođemo do toga da širok dijapazon institucija može da investira u startapove, sa nedovoljnim znanjem kako startap funkcioniše i kako bi trebalo da se razvija, to može doneti niz izazova„, izjavio je na konferenciji NALED-a Nebojša Bjelotomić iz Inicijative Digitalna Srbija.

Prema njegovim rečima, koliko god da je potrebno da se u Srbiji razviju mikrofinansijske institucije i penzioni fondovi, i da im se pruži prilika da investiraju u široku paletu proizvoda, domaći startapovi kojih na tržištu ima oko 500 možda još nisu spremni za tu vrstu pritiska.

„To će u nekoj fazi razvoja biti neophodno, kada se dosegne određeni broj startapa, ali ako odmah damo prevelik pristup kapitalu, njegov pritisak na brzorastuće kompanije može da dođe kao bumerang“, ocenio je Bjelotomić.

On je podsetio da Fond za inovacionu delatnost trenutno vodi sa Svetskom bankom program koji se zove Katapult, u kojem je oko 19 startapova, za koje kaže da su verovatno i najbolji koje trenutno imamo na domaćem tržištu.

„Kada vidite te startapove, te sjajne inovativne ljude i mnogo domenskog znanja, a još više inženjera, uočićete da to nisu ljudi iz biznisa. Upravo to je limit našeg startap sistema, gde nedostaje znanje kako se radi forkasting, kako se razgovara sa finansijskom institucijom i slična znanja. Zamislite sada da dozvolite da sve te institucije pričaju sa svim tim ljudima koji nemaju toliko poslovnih veština (business acumen)“, upozorio je Bjelotomić.
On se složio da mikrofinansiranje treba da se desi i da u kvantitetu podigne startap eko sistem, ali i da se pospeši u kvalitetu njegovih poslovnih veština pre nego što se pusti kapital koji ima za cilj da se, kako kaže, pre svega „oplodi“, a ne toliko da bude pametan kapital (Venture Capital i anđeli investitori).

„Trenutno radimo na tome da dovedemo pametan kapital, a ovaj drugi ima pre svega želju da se poveća i tu treba biti pažljiv, pošto se radi o osetljivoj temi“, naglasio je Bjelotomić.

Srbija među nekoliko zemalja u Evropi koja nema uređen stečaj preduzetnika

Procene Evropske unije su da svako drugo preduzeće ne preživi prvih pet godina, zbog čega u EU postoji Akt o malim preduzećima, gde se zagovara druga šansa kako bi oni biznisi koji ne prežive ipak mogli da se ponovo negde pojave u statusu početnika, kao i da im se to pravo prizna i da im države članice obezbede planove podrške.

Ovako nešto u Srbiji ne postoji, pa se postavlja pitanje da li je omogućavanje stečaja preduzetnika pravo na drugu šansu koju treba omogućiti. Postoji preporuka da se promeni praksa kreditnog biroa, gde startapovi koji kasne sa uplatom rate imaju negativan kreditni rejting – da im se isti briše već posle šest meseci.

„Stečaj preduzetnika u Srbiji trenutno nije regulisan. Ono što može da se uradi upravo se i čini – priprema se novi Zakon o stečaju preduzetnika. Prva godina je ona u kojoj se pokazuje koliko preduzetnika nestane, a u svetu je to oko 20 odsto, dok je u Srbiji taj broj oko 30 procenata“, naveo je član Naučnog veća NALED-a i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović.
On je naglasio da je mnogo važno da se prilikom izrade ovog zakona izbegne stigmatizacija.

„Razlog zbog kojeg treba da imaju taj svež početak jeste da preduzetnici, a i oni koji pokreću startapove i pokušavaju da kroz inovacije dođu do svog dela tržišta, ne budu kažnjeni. Trenutno, ukoliko ste preduzetnik vi ste neograničeno odgovorni i to znači da preuzimate veliki rizik“, objasnio je Radulović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji bankarski sektor nema sklonost da odobrava kredite preduzetnicima, što se, kako ističe, može videti i kroz statističke izveštaje Narodne banke Srbije (NBS) koji pokazuju da je to učešće mnogo manje nego u drugim zemljama.

„To znači da oni moraju da koriste druge izvore finansiranja i da se snalaze, a svakako je rizik koji preuzimaju izuzetno visok. Ideja Zakona o stečaju preduzetnika, koji je trenutno u izradi, jeste da upravo takve stvari otkloni. Nažalost, Srbija je samo jedna od samo nekoliko zemalja u Evropi koja nema uređen stečaj preduzetnika“, istakao je Radulović.
Izrada takvog propisa ima niz izazova, posebno pošto na domaćem tržištu postoje dve grupe preduzetnika.

„Verovatno su za nas interesantniji oni koji vode knjige (tzv. knjigaši), ali imate i one koji ne vode knjige (paušalci) i ne možete jednostavno da utvrdite kolika su njihova dugovanja i da li se ona i u kojoj meri odnose na poslovni segment njihovog života, a ne privatnog, odnosno da li su uzeli potrošačke kredite ili je zajam bio namenjen za biznis“, obrazložio je Radulović.

To su neke specifičnosti koje se, kako je dodao, moraju uzeti u obzir, a u svakom slučaju je neophodno da im se omogući normalan nastavak biznisa.

biznis.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.