Izbor urednika

Privredni rast Srbije usporiće se ove godine pod uticajem više globalnih kriza, uključujući i rat u Ukrajini, a prema projekcijama Svestke banke (SB), rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2022., biće 3,2 odsto, iako su ranija predviđanja ukazivala da će stopa rasta iznositi 4,4 odsto, navodi se u danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan. Srbija se u velikoj meri oporavila od pandemije koronavirusa, ostvarivši u 2021. rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, podstaknutog snažnom privatnom potrošnjom i investicijama, međutim, kako je ukazano, posledice rata u Ukrajini negativno se odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma.

U izveštaju se navodi da će Srbija održati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022. Inflacija je već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama Istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu.

Fiskalni deficit bi mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom.

„Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvarivati stabilan rast od oko tri odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije”, kazao je direktor kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara. Prema njegovim rečima, ti izgledi prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i od brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finansijske konsolidacije svojih javnih preduzeća.

„SB ostaje posvećena podršci da Srbija prođe kroz ovaj period i u saradnji sa Vladom Srbije mi smo finalizirali novi okvir partnerstva koji će biti odobren sledećeg meseca u Vašingtonu, a pokrivaće period od 2022. do 2026. i imamo iznos od milijardu dolara koje ulažemo, a cilj je da podržimo zeleni rast i pruženje inkluzivnih usluga”, kazao je Pontara, prenosi Beta.

Kako je navedeno u izveštaju SB, slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana.Prema novim analizama, stopa rasta će u ovom regionu u 2022. iznositi 3,1 odsto, a ekonomskim izgledima regiona prete ozbiljni negativni rizici, upozorila je SB.

Širenje sukoba u Ukrajini ili dugotrajan rat, mogli bi dodatno da otežaju globalnu trgovinu i dovedu do rasta cena energenata i hrane. Podseća se da je rast BDP-a u ovom regionu dostigao stopu od 7,4 odsto u 2021., nakon pada od 3,2 odsto u 2020. Povratak na put rasta bio je praćen otvaranjem velikog broja novih radnih mesta, a tražnja za radnom snagom doprinela je smanjenju siromaštva u svih šest država Zapadnog Balkana.

Stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu porasla je u 2021. na istorijski najviši nivo od 45,8 odsto, prvenstveno vođena oporavkom zaposlenosti u Srbiji i na Kosovu, navela je SB. Glavni pokretač rasta bio je izuzetno snažan oporavak potrošnje, čemu su doprineli fiskalni podsticaji, oslobađanje potisnute tražnje i popuštanje ograničenja kretanja osoba i putovanja.

„Uprkos snažnom oporavku od pandemije, Zapadni Balkan se sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava rat u Ukrajini, a među njima su rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija”, rekla je direktorka SB za Zapadni Balkan Linda Van Gelder.

Ona je istakla da će zemljama Zapadnog Balkana biti potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz ovih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021., između ostalog i na polju smanjenja siromaštva.

U izveštaju se navodi da na Zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja. U ovom neizvesnom okruženju, privredni rast podstakle bi mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podršku učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija, navela je Svetska banka.

politika.rs

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.