Kako da...

Društvene mreže više nisu samo značajan deo našeg života, za većinu nas one su sam život. One su izvor informacija o važnim temama, bitnim ljudima, dnenvim dešavanjima, trendovima, brendovima, revolucijama, nesrećama. O svemu.

Statistike pokazuju da prosečan korisnik provede na Fejsbuku oko 15 sati i 33 minuta mesečno, na Tviteru 170 minuta, a na LinkedIn mreži oko 17 minuta. I, iako su nam društvene mreže dale priliku da imamo svet na dlanu i da nam je svaka osoba "na klik" daleko - mi smo postali egocentrični do te mere da u proseku 22 puta kliknemo na Fejsbuk ikonicu na mobilnom telefonu, provodeći svaki put između tri i pet minuta na ovoj mreži, potpuno fokusirani na notifikacije i to - šta je nama neko lajkovao, komentarisao i podelio. Onog trenutka kada začujemo zvuk notifikacije - ona postaje fokus naše pažnje.

Tokom nekoliko sati provedenih na internetu, primimo jako veliki broj poruka - neka istraživanja pokazuju da je taj broj između 17 i 20 hiljada. A na kraju dana jedva, i teškom mukom, možemo da se setimo svega tri stvari koje smo čuli tog dana. I to su one tri informacije koje za nas lično imaju neku vrednost, vanrednu važnost i donose nam neki benefit u životu.

Zamislite da ogroman broj vozila pokušava da se uključi u istu raskrsnicu iz sva četiri pravca. Nastao bi potpuni kolaps. Zamislite sada da je tih vozila po 100 u sekundi i da moraju da prođu kroz samo jednu ulicu – vašu pažnju. Broj statusa, video klipova i fotografija na Fejsbuku toliko je veliki da se i sama društvena mreža u ovoj košnici informacija bori sa tim kako da korisniku servira one koje će mu biti zanimljive. Ako uzmemo primer prometne ulice i poistovetimo je sa našim umom, shvatićemo da nije došlo do zakrčenja nego – prezasićenja. Naviknuti da ćemo biti opkoljeni velikim brojem informacija nesvesno ih svodimo na minimum.

Idealan Fejsbuk post

Internet je do te mere pretrpan sadržajem najrazličitijih vrsta da je na njemu nikla i skraćenica “TLDR” (too long didn’t read), koja označava Fejsbuk post toliko dugačak da verovatno neće biti pročitan uopšte.

Mi danas nemamo strpljenja da čitamo duge tekstove u novinama, ignorišemo preduge e-mailove, a dugačke statuse na društvenim mrežama skoro da i ne vidimo. Idealna dužina Fejsbuk posta, koji će svako ko je pokazao interesovanje za određenu temu na ovoj mreži pročitati, iznosi 40 karaktera. Prethodna rečenica ih ima 39.

Zlatno pravilo na ovoj mreži bilo bi “tri puta meri – jednom postuj”. Ono što postavite na mreži ostaće tamo zauvek, iako će vaši prijatelji u poplavi novih postova, taj sadržaj videti samo 90 minuta po postavljanju. Na Tviteru, mreži koja je fokusirana na kratke poruke, prag tolerancije je nešto duži – idealan tvit je dugačak 100 od mogućih 140 karaktera. Za razliku od Fejsbuka korisnici Tvitera mnogo će spremnije proslediti informaciju, a verovatnoća za to je čak 9 puta veća ukoliko tvit sadrži I sliku.

Sam svoj menadžer

Endi Vorhol je rekao da će svaki čovek imati svojih pet minuta slave. Guy Kawasaki je rekao da je Internet dao priliku svakom da postane neko. Danas smo svi u poziciji da možemo postati Neko i doživeti svojih pet minuta slave. Svaki korisnik društvenih mreža je urednik svog malog medija sa ličnim temama, plasmanom i publikom. Jedan tviteraš može da prenese informaciju koja će brzo postati svetska vest, baš kao što je Fejsbuk post sa velikim brojem lajkova, sam po sebi informacija vredna vesti.

Svestan svoje snage svaki korisnik gradi sopstveni brend, a svaki brend traži svog menadžera. Otuda i nagli rast poslova povezan sa digitalnim i društvenim medijima. Menadžer komunikacije sa zajednicom fanova na društvenim mrežama, konsultant za digitalni marketing, SEO eksperti, analitičari u digitalnom marketingu i strateški planeri, samo su neka od njih i predstavljaju potrebu da upoznamo digitalne i društvene medije i mi uređujemo njih – a ne oni nas.

Društvene mreže kao sredstvo za rad

24sata

Samo prijavljeni korisnici mogu ostavljati komentare.