Srbija nije jedina zemlja koja sanja nuklearnu energiju. U svetu je sve više zagovornika koji u njoj vide mogućnost da se napusti ugalj. DW analizira da li su nuklearke od pomoći u borbi protiv klimatskih promena. „Spremni smo da platimo dobru cenu“, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić o eventualnom ulaganju države u mađarsku nuklearnu elektranu koja bi trebalo da bude gotova do 2035. godine.

Osim 267.000 neformalno zaposlenih koji su posebno ranjivi, u riziku od gubitka posla u toku pandemije našli su se i samozaposleni njih 314.000, procene su Međunarodne organizacije rada za Srbiju. Iako su državne mere u kratkom roku ublažile negativne uticaje pandemije na zaposlenost i prihode domaćinstava, ovakva pomoć nije obuhvatila neformalno zaposlene koji su pretrpeli nesrazmerno veći pritisak u odnosu na ostatak radnog stanovništva.

Postoji podatak da je samo 40 procenata zaposlenih na svetu srećno na poslu što kompanijama donosi mnogo gubitaka. Kako usrećiti zaposlene? Na planeti Zemlji je nešto više odtri milijardezaposlenih ljudi, vozača, farmaceuta, čuvara, štampara, konobara, poslastičara, lekara, učitelja. Manje ili više, ali postoji podatak da je samo 40 procenata od ovog broja srećno na poslu i vole odlazak na svoje radno mesto.

Dizel motor je originalno razvijen kako bi radio uz pomoć kikiriki ulja, a ne na gorivu na kom radi danas.
Njegov kreator ga je stvorio kako bi radio na bilo kom gorivu koje gori, čak i stvarima lošeg kvaliteta kako bi dizel motor mogao da se koristi u delovima sveta koji nisu dodirnuti industrijskom revolucijom, prenosi portala Hayat.

Energetska tranzicija sa sobom ne nosi samo napuštanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije, već znači i decentralizaciju i demokratizaciju energetskog sistema. Pored velikih elektrana, koje su u vlasništvu državnih preduzeća ili velikih investitora, ekspanzija obnovljivih izvora, a posebno solarne energije, omogućava i građanima da zauzmu važno mesto u procesu proizvodnje električne energije.„Pad cene solarnih panela i solarnih ćelija počeo je od nekih 74 dolara po vatu (W) sedamdesetih godina 20. veka, do oko 70 centi po vatu 2010. godine.

Pandemija koronavirusa je uticala na ponudu i tražnju u celom svetu, pa i na tržištu rada u Srbiji. Miloš Turinski iz Infostuda ističe da je evidentan nedostatak medicinskih radnika, ali dodaje da nedostaju i IT radnici, vozači, dostavljači… Međutim, ukazao je da neke poslove u Srbiji ljudi više ne žele da rade, zbog čega se uvozi radna snaga. On je rekao da je Srbija do pandemije imala mnogo nezaposlenih medicinskih sestara, ali i lekara, jer se dugi niz godina “izvozilo” medicinsko osoblje koje se o školovalo ovde da bi odlazilo u inostranstvo. Onda je, kako je ocenio, došla pandemija koja je za njih donela zaposlenje – veliki broj zdravstvenih radnika dobio je posao.

Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart pokrenuli su startap akcelerator koji će kroz mentorski program pomoći preduzetnicima u realizaciji inovativnih ideja.
Prijave za ovaj program traju do 17. novembra, a vrše se preko sajta univerzum.info.

Mnogi akademici iz raznih delova sveta devet godina unazad pristižu u najjaču ekonomiju Evrope.Mnogi akademici iz raznih delova sveta devet godina unazad pristižu u najjaču ekonomiju Evrope.
Najnovije istraživanje Instituta za nemačku ekonomiju (IW) pokazuje da mnogi stanovnici Nemačke, koji dolaze iz drugih država, zarađuju čak više od samih Nemaca.

Žene u EU u proseku još zarađuju manje od muškaraca i na svaki evro koji zaradi muškarac, žena zaradi 86 evrocenti, saopšteno je pred Evropski dan jednakih plata koji se ove godine obeležava 10. novembra.Žene u EU u proseku još zarađuju manje od muškaraca i na svaki evro koji zaradi muškarac, žena zaradi 86 evrocenti, saopšteno je pred Evropski dan jednakih plata koji se ove godine obeležava 10. novembra.

Inicijativa Otvoreni Balkan je naš proces i nešto što je odlučujuće za opstanak privrede i radnih mesta u Srbiji. To kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i najavljuje da Srbija, Albanija i Severna Makedonija od sledeće godine mogu da računaju na jedinstvenu radnu dozvolu i jedinstveni informacioni sistem za svoje građane.