Poreska uprava Srbije saopštila je denas da će za vreme trajanja vanrednog stanja, radi bezbedonosno-zdravstvene zaštite građana i u skladu sa preporukama i merama Vlade Srbije, važiti izmenjen način rada i komuniciranja između poreskih obveznika i Poreske uprave.

Poreskim obveznicima se savetuje korišćenje elektronskih servisa ePorezi, zatim elektronskog načina komuniciranja posredstvom i-mejla, kao i korišćenje usluga Kontakt centra umesto poseta organizacionim jedinicama Poreske uprave.

Najniža zakonom propisana zarada u Srbiji za 10 godina sa 15.000 skočila na 30.000. Marinković: Mnogi očekuju da plate rastu i brže, ali počeli smo od velikog minusa

MINIMALNU zaradu trenutno u Srbiji prima 350.000 zaposlenih. Od početka ove godine, nakon povećanja od 11,1 odsto, prosečni minimalac je 30.022 dinara. Ova suma je u odnosu na minimalnu platu prošle godine veća za 3.000 dinara, a prethodne tri godine beležila je rast od oko 10 odsto i za proteklu deceniju je - udvostručena.

Građani Srbije u naredna tri meseca neće morati da plaćaju rate svojih kredita, a Narodna banka Srbije na primenima je pokazala kako će se obračuvanati rate.

"Kako su propisi objavljeni u Službenom glasniku RS 17. marta 2020, a stupili na snagu 18. marta, obaveza banke (i davaoca lizinga) je da dužnicima ponudi zastoj u otplati obaveza u naredna tri dana (do 21. marta), te da na svojoj internet prezentaciji objave ponudu o zastoju otplate obaveze", kažu u NBS.

Privreda i građani kredite mogu da uzimaju samo kod banaka, međutim postoje i izuzeci od ovog inače vrlo čvrstog pravila. Dve platne institucije dobile su, naime, za taj posao dozvolu od centralne banke, ali ograničenog dometa. Takav zajam mora da bude povezan s izvršenjem konkretne platne transakcije i isključivo na period do 12 meseci iz kapitala platne institucije. Dozvolu su dobili „Altapej”, poznat kao kupac državnog udela u Jubmes banci, i „Vip sistem”, obe institucije iz Beograda.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predložila je danas deset mera za podršku privredi i očuvanje radnih mesta ugroženih epidemijom korona virusa koje je uputila na adresu Predsedništva, Vlade Srbije, Narodne banke i Privredne komore Srbije.

Lekovito i aromatično bilje već u drugoj godini gajenja donosi profit tri puta veći od investiranog novca, pokazuju stručna istraživanja o mogućnosti tog biznisa u poljoprivredi, koji je nedovoljno zastupljen na području Srbije.

Bosiljak, matičnjak, vranilovka, valerijana, kamilica, žalfija, nana ili beli slez lekovita su i aromatična bilja koja se bez većih napora, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, uspešno mogu gajiti na većini zemljišta u Srbiji. Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine lekovito i aromatično bilje gajeno na tek nešto više od 1.750 hektara u celoj zemlji.

Šta ono znači za sve radnike u Srbiji? Na koje opcije mogu da računaju kada je reč o isplati plata?

Da li će radnici u Srbiji i kako dobiti platu zavisi da li rade, koliko, i kod koga u vreme vanrednog stanja. Privatni sektor pokušava da radi, ali se očekuje i pomoć države.

Tek se razmatralo šta će biti sa radnicima koji su u izolaciji i samoizolaciji i kako će im biti računata plata, a već smo ušli u vanredno stanje.

Po prihodima koje je ostvarila u prošloj godini u "frilensingu", Srbija je deseta u svetu, objavila je "Pejonir" platforma za transfer novca. Naša zemlja je zabeležila rast od 19 odsto u odnosu na 2018. godinu, kada je, prema istraživanju Univerziteta u Oksfordu, bila rangirana na jedanaestom mestu po ukupnom udelu na tržištu frilens radnika.

Ko su "frilenseri" i kakve poreze su dužni da plaćaju državi?

U uslovima globalne pandemije koronavirusa, mnogi poslodavci su dali priliku zaposlenima da rade od kuće. Na taj način će i jedni i drugi moći da, ukoliko do sada nisu primenjivali tu praksu, razmisle o fleksibilnom radnom vremenu, koje neretko može biti mnogo bolja opcija.
Fleksibilnost na radnom mestu je u svetu sve poznatiji trend. To podrazumeva rad na daljinu i fleksibilno radno vreme.

Poljoprivrednik treba da ima informacije sa tržišta, a ne da ga ucenjuju nakupci, izjavio za „Politiku” ministar Branislav Nedimović.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.

Kako je za „Politiku” rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, cilj je bio da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje. Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu.