Prema podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju od 2000. godine iz zemlje je otišlo više od 650.000 građana Srbije, najviše mladih i radno sposobnih.

Srbija nema tačne podatke koliko njenih građana godišnje ode u inostranstvo pa se procene kreću od 35.000 do 49.000 ljudi, među kojima su i oni koji se više ne ubrajaju u mlade, ali su radno sposobni i imaju zanimanje koje se u mnogim evropskim državama traži i smatra deficitarnim.

Istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, koje je sproveo „Ipsos stratedžik marketing”, pokazalo je da oko 20 odsto preduzeća u Srbiji, odnosno svaka peta firma, posluje u sivoj zoni, a najveći njihov broj je iz oblasti građevinarstva, trgovine, ugostiteljstva i advokatskih usluga.

U Srbiji se prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku navodnjavalo 46.823 hektara poljoprivrednog zemljišta, svega 1,5 odsto od ukupnog broja obradive površine što je za sedam odsto manje u odnosu na godinu ranije.

Promet u e-trgovini u Srbiji iznosio je prošle godine godine 319 miliona dolara, a očekuje se da će u ovoj doći do cifre od 354 milona dolara, rečeno je danas na radionici "Da posao klikne" u Beogradu.

Elektronska trgovina u Srbiji beželi konstantan rast, a koliko je ona važna za mala i srednja preduzeća i šta je potrebno preduzetnicima iz naše zemlje da bi se u online svetu dobro predstavili na globalnom tržištu, bile su samo neke od tema pokrenutih na Njebiz radionici "Da posao klikne", u organizaciji Privredne komore Srbije i uz podršku kompanije DHL International Beograd.

Posle jednomesečnog štrajka u Republičkom geodetskom zavodu, odlukom vlade Srbije Katastar će ponovo početi sa radom u petak 12. aprila, objavio je "Kurir" pozivajući se na izvore iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić.

"Na osnovu odluke Vlade Srbije o Uredbi koja definiše minimum procesa rada u Katastru, doneta je odluka da će od petka biti odblokiran RGZ. Štrajk u Katastru je jedan od najkompleksnijih od svih sa kojima se Vlada susrela do sada", kaže izvor "Kurira" iz kabineta predsednice Vlade.

Oko retko kojeg pitanja među ekonomistima postoji tako visok stepen saglasnosti, kao što je to slučaj u pogledu značaja investicija (u fiksnu imovinu) za budući privredni rast.

Tako i teorijski modeli, rezultati brojnih empirijskih istraživanja ukazuju da investicije imaju snažan pozitivan uticaj na budući privredni rast, naročito u zemljama u razvoju.

Porez na dodatu vrednost – PDV, je opšti porez na potrošnju. Obračunava se i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga i na uvoz dobara. Plaćaju ga svi učesnici u kupoprodajnim transakcijama, tako što ga ugrađuju u cenu svojih proizvoda i usluga i naplaćuju ga od sledećeg u nizu.

Poreski obveznik ima pravo na povraćaj PDV-a u slučaju kada je prethodni porez na dodatu vrednost veći od obaveze za PDV. Povraćaj poreza na dodatu vrednost regulisan je Zakonom o porezu na dodatu vrednost i Pravilnikom o načinu vršenja povraćaja poreza na dodatu vrednost. Do samog povraćaja dolazi onda kada je prethodni porez na dodatu vrednost veći od obaveze za PDV. Poreski obveznik odlučuje o tome da li će koristiti poreski kredit ili će se opredeliti za opciju povraćaja PDV-a.

Izvoz IT usluga iz Srbije u prošloj godini bio je oko 1,15 milijardi evra, a za samo tri godine dostići će dve milijarde evra, izjavio je danas ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović koji je uručio glavnu nagradu portala eKapije za investiciju godine.

Više od polovine privrednika u Srbiji smatra da su uslovi poslovanja loši, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni eknomski razvoj (NALED) o stavovima o sivoj ekonomiji, koji su predstavljeni 25. marta. Istraživanje je pokazalo i da, po oceni privrede, svaka peta firma u Srbiji posluje u sivoj zoni ali i da tri četvrtine privrednika veruje da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana.

Da li će se urediti tržište polovnih, samim tim i novih vozila u Srbiji? Na taj odgovor dugo se čeka, a da je krajnje vreme da se nešto uradi po tom pitanju, potvrđuje podatak da se kod nas godišnje proda i pet puta više polovnjaka nego novih automobila. Na taj način postajemo poslednja stanica vremešnim vozilima sa starim motorima.